Izvor: Politika, 26.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HDZ ispred SDP
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 25. novembra – Građani Hrvatske danas su izašli na parlamentarne izbore koji na osnovu novog sastava Hrvatskog sabora treba da iznedre i novu vladu. Da li će je predvoditi do sada vladajuća HDZ ili njen najjači politički konkurent SDP ostaće nepoznato do konačnog prebrojavanja glasova iako noćašnji prvi i još nezvanični rezultati daju izvesnu prednost HDZ-u.
Prema glasovima prebrojanim do 23 časa, u desetak odsto izbornih jedinica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << HDZ je na nivou cele zemlje dobio 34,5 odsto, a SDP 32,7 odsto, dok sve ostale stranke znatno zaostaju za njima. Prema tome, HDZ bi imao 60 zastupnika u Saboru, SDP 53, HNS i koalicija HSS – HSLS po osam, Glavaševa HDSSB četiri (što znači da je Branimir Glavaš sigurno izabran), Istarski demokratski sabor tri, a "pravaši" i Stranka penzionera po dva zastupnika. Situacija se, međutim, menja iz časa u čas kako pristižu novi rezultati, a ozbiljnije prognoze će se moći dati tek kada se prebroji znatniji deo glasačkih listića.
S obzirom na tesan rezultat između dva glavna konkurenta, HDZ i SDP, u izborima su očito odlučivale nijanse, pa će u konačnom osvajanju vlasti prevagnuti uspešnost u privlačenju drugih stranaka u konačnu koaliciju koja će dobiti većinsku podršku u Saboru i tako formirati novu vladu. Zanimljivo da su o tome u Glavaševoj stranci već izjavila kako za nju ne dolazi u obzir koalicija sa Sanaderovom HDZ, dok su sve ostale stranke uzdržane o tom pitanju i očekuju konačne izborne rezultate.
Izbori su sprovedeni kroz deset izbornih jedinica na koje je podeljena cela Hrvatska, u kojima je birano po 14 zastupnika. Kada se tome doda osam predstavnika nacionalnih manjina (među kojima su tri mesta rezervisana za Srbe) i šest predstavnika dijaspore, znači da će novi sastav Hrvatskog sabora imati 154 mesta. Tu treba dodati da je HDZ već po dosadašnjim rezultatima osigurao svih šest mesta u dijaspori, jer je SDP odlučio da ne učestvuje sa svojim kandidatima i pošto se bezuspešno zalagao da oni koji državljani Hrvatske koji žive u inostranstvu ne bi trebalo da utiču na političku kartu i zbivanja u zemlji. Najvećim delom reč je o Hrvatima koji u Bosni i Hercegovini imaju dvojno, znači i hrvatsko državljanstvo.
Biračko telo u Hrvatskoj ovog puta je imalo 4.073.294 građana u zemlji, od kojih su 370.834 pripadnici nacionalnih manjina. U 11. izbornoj jedinici, gde glasaju pripadnici dijaspore, ima ukupno 405.092 birača, od kojih najviše u Bosni i Hercegovini – 284.499. U Nemačkoj ih je 33.351, u Srbiji i Crnoj Gori 28.573, Australiji 8.673 itd.
Dok čelnici najjačih stranaka još tvrde da će upravo njihova stranka formirati vladu, a predsednik HDZ-a i aktuelni premijer Ivo Sanader je pred ponoć proglasio pobedu svoje stranke (iako ga od SDP dele samo tri zastupnička mesta), predsednik RH Stjepan Mesić je izjavio: "Hrvatska će ići istim putem kao i do sada, a to je onaj evropski bez obzira na to pobedi li SDP ili HDZ".
Novu vladu Hrvatska će dobiti uoči Božića po zapadnom kalendaru, odnosno do 25. decembra. Kako ističu današnji zagrebački mediji, prva osetljiva tema s kojom će se susresti jeste zauzimanje stava u vezi s južnom srpskom pokrajinom ukoliko njeni čelnici zaista posle 10. decembra jednostrano proglase nezavisnost Kosova i Metohije.
Na prošlim izborima 2003. godine, kada se HDZ vratio na vlast porazivši SDP koji je tada predvodio Ivica Račan, odaziv birača je bio 68,67 odsto, a ovog puta je ostvareno za 2 do 3 procenta manje.
[objavljeno: ]
