Izvor: RTS, 12.Jun.2009, 22:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gužve na biralištima u Iranu
U Iranu su večeras zatvorena biračka mesta, posle predsedničkih izbora, iako birači još stoje u redovima i čekaju na glasanje. Zabeležen rekordan odziv birača.
Predsednički izbori koji se održavaju u Iranu beleže rekordan odziv na više od 45.000 biračkih mesta. Na jednim od najneizvesnijih izbora od osnivanja Islamske republike 1979. godine, 46 miliona ljudi sa pravom glasa bira predsednika.
Iranski zvaničnici kažu da je oko 70 odsto građana >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izašlo na izbore, na kojima se aktuelni predsednik Mahmud Ahmadinežad bori protiv trojice rivala, među kojima je i bivši premijer Mir Hosein Musavi.
Glasanje na predsedničkim izborima u Iranu produženo je za sat, zbog dugačkih redova na nekim izbornim mestima.
Neki građani su naveli da su čekali duže od dva sata da priđu biralištima kako u severnom, imućnim delovima Teherana, gde bivši premijer Musavi ima podršku, tako i u južnim, siromašnim kvartovima prestonice gde uporište ima sadašnji predsednik Ahmadinežad.
Zvaničnik iranskog Ministarstva unutrašnjih poslova, zadužen za izbore, Kamran Danešžu rekao je da toliko veliki odziv birača do sada nije zabeležen.
Veliki odziv se smatra povoljnim za Mir Hoseina Musavija, glavnog protivkandidata sadašnjem radikalnom predsedniku Mahmudu Ahmadinežadu na današnjim izborima.
Ostala dva kandidata koji učestvuju na izborima su konzervativac Mohsen Rezai i reformista Mahdi Karubi.
Danešžu je rekao da se zvanični rezultati mogu očekivati u naredna 24 sata od zatvaranja birališta.
Ukoliko na predsedničkim izborima u Iranu nijedan od četvorice kandidata ne osvoji više od 50 odsto glasova od ukupnog broja upisanih birača, za nedelju dana će biti održan drugi krug glasanja.
U drugi krug izbora ući će dvojica kandidata sa najvećim brojem osvojenih glasova u prvom krugu.
Analitičari navode da bi nekoliko faktora moglo da odredi ishod glasanja - buđenje mladih glasača iz dugogodišnje apatije ide na ruku reformističkom kandidatu, dok su Ahmadinežadu naklonjeni siromašni slojevi i seosko stanovništvo.
U kampanji su dominirala ekonomska pitanja, jer je, kako ističu predstavnici stranih medija, ljudima "dojadila inflacija i nezaposlenost".
Kampanja oštrija u odnosu na ranije godine
Stoga je, po njihovim izveštajima, ova kampanja bila oštrija nego ranijih godina, a kandidati su razmenjivali uvrede i optužbe za laži i korupciju.
U poslednjem televizijskom obraćanju pred izalazak Iranaca na biračka mesta, aktuleni predsednik Ahmedinežad optužio je svoje protivnike za saradnju sa Izraelcima.
Ahmedinedžad je tvrdio da su falsifikovali dokumenta i grafičke prikaze kako bi ga diskreditovali.
Iranski predsednik je, kako prenose lokalni mediji, izjavio da "laži i optužbe kojima su se u predizbornoj kampanji služili njegovi oponenti, podsećaju na Hitlerove metode".
Trojica preostalih predsedničkih kandidata odbili su da se pojave na televiziji zato što im, kako su tvrdili, nije dato jednako vreme za obraćanje građanima kao Ahmedinežadu.
Ukoliko na predsedničkim izborima u Iranu nijedan od četvorice kandidata ne osvoji 50 odsto glasova od ukupnog broja upisanih birača, za nedelju dana će biti održan drugi krug glasanja.
U drugi krug izbora ući će dvojica kandidata sa najvećim brojem osvojenih glasova u prvom krugu.
Pogledaj vesti o: Izbori
