Izvor: Blic, 12.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gužva ispod američkog kišobrana
Uključivanje Bugarske u projekat antiraketnog štita koji SAD planiraju da izgrade u Češkoj i Poljskoj bila je glavna tema jučerašnjih razgovora američkog predsednika Džordža Buša i bugarskih vlasti u Sofiji tokom poslednjeg dana Bušove evropske turneje.
Najava izgradnje štita u Češkoj i Poljskoj nije zabrinula samo Bugarsku, već i Rumuniju, Tursku i Grčku, imajući u vidu da će jugoistočni deo Evrope ostati nezaštićen od eventualnih napada sa istoka. Zbog toga sve te >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zemlje žele da se sklone pod američki kišobran.
Predsednik Bugarske Georgi Parvanov izjavio je juče da će njegova zemlja prihvatiti „svako rešenje koje će obezbediti dodatne bezbednosne garancije". Buš je juče istakao da nema potrebe za štitom u Bugarskoj jer tu zemlju štite drugi odbrambeni sistemi.
Bugarska se našla između dve supersile. Tokom hladnog rata je bila najlojalniji saveznik Sovjetskog Saveza i danas gotovo u potpunosti zavisi od ruske energije. Posle ulaska u NATO, Bugarska je potpisala i sporazum o ustupanju nekoliko vojnih baza Americi. U Iraku je do sada poginulo 13 bugarskih vojnika, a bugarska misija će sa 200 uskoro biti povećana na 800 pripadnika. Više od 3.000 američkih vojnika u septembru će početi da stiže u novu bazu u Bugarskoj, u okviru američkog plana da veći deo svojih snaga u Evropi premesti bliže Bliskom istoku.
„Mi ne bi trebalo da biramo između prijateljstva sa Amerikom i prijateljstva sa Rusijom", rekao je Parvanov.
Ivailo Kalfin, potpredsednik i ministar spoljnih poslova Bugarske, izjavio je da bi raketni štit SAD trebalo da bude izgrađen u okviru NATO i da pruži zaštitu svim zemljama članicama. Sličan stav je izneo i Teodor Meleskanu, rumunski ministar odbrane, koji je pozvao na održavanje vojnih vežbi sa ruskim snagama kako bi se smanjile tenzije.
Zabrinutost naših suseda izazvala je veoma oštra reakcija Rusije na najavu SAD da će graditi antiraketni štit u Evropi, a posebno izjava ruskog predsednika Vladimira Putina da će u slučaju izgradnje štita, koja se planira 2011. ili 2012. godine, Rusija okrenuti svoje nuklearne bojeve glave ka Evropi, što se nije dogodilo još od hladnog rata.
Na samitu Grupe osam Putin je predložio kompromis - da SAD i Rusija zajedno izgrade odbrambeni sistem, ali ne u Evropi već u Azerbejdžanu, što je pozdravio i predsednik te države Ilham Alijev. Iz SAD još nije došao zvaničan odgovor na ruski predlog.
„Ne znam da li je ovaj predlog tehnološki izvodljiv", rekao je Buš, najavivši da će eksperti dve zemlje proučiti plan.
Međutim, trenutno spuštanje lopte između dve svetske sile izgleda da nije uverilo američke saveznike, pa se o odbrambenom štitu SAD priča i u Turskoj, koju je juče posetio Jap de Hop Shefer, generalni sekretar NATO. Turska je verni saveznik SAD u ratu protiv terorizma.
I Grčka je zainteresovana za projekat antiraketnog štita, pa je to bila jedna od tema prilikom dvodnevne posete Atini Nikolasa Bernsa, podsekretara SAD. Odbrambeni štit je bio jedna od tema u razgovorima koje je Berns vodio s premijerom Kostasom Karamanlisom.
U jeku rusko-američkog štita, oglasila se i Letonija, čiji je premijer Aigars Kalvitis ponudio da američki štit bude postavljen na teritoriji te zemlje ukoliko na to ne pristanu Češka i Poljska.
„Bezbednost čitave Evrope je od velike važnosti i štit može da se izgradi u Letoniji", rekao je Kalvitis.
NATO gradi sopstveni štit
U sedištu NATO u Briselu ozbiljno se razmišlja o izgradnji sopstvenog štita protiv eventualnog napada balističkim projektilima na jugoistočnu Evropu. Kako prenosi „Stratfor", odnosi između NATO i SAD su poremećeni pošto Amerika namerom da izgradi štit u Češkoj i Poljskoj želi pre svega da zaštiti svoju istočnu obalu, ostavljajući nezaštićenima Bugarsku, Rumuniju, Tursku i Grčku. Štit NATO bi mogao da bude u operativnoj upotrebi 2010-2012. godine, a predstavljao bi zaštitu od raketnih projektila srednjeg i kratkog dometa.
