Izvor: Politika, 18.Jul.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guverner odoleva
Predsednik američke centralne banke priznaje da ekonomija usporava, ali ne žuri sa stimulansima
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Ben Bernake, ugledni profesor ekonomije sa Prinstona do 2002, a od tada prvo član odbora guvernera Federalnih rezervi, a potom, od 2006. i prvi čovek američkog bankarskog sistema – ove nedelje ispunjava svoju zakonsku obavezu da dva puta godišnje izađe pred nadležni komitet svakog kongresnog doma i iznese svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << viđenje stanja u nacionalnoj ekonomiji i obavesti ih o merama koje namerava da preduzme.
Ovoga puta je uspešno obavio prvi deo posla – i nije ispunio očekivanja kad je reč o drugom. Iako je konstatovao da američka ekonomija usporava, nije najavio nikakve nove poteze, poput daljeg smanjenja ionako niskih primarnih kamatnih stopa ili neku drugu vrstu stimulansa.
Da li je u tome prevladala „struka” ili politika? Očigledno je, naime, da je usred izborne kampanje jedna strana (Mit Romni i republikanci) zainteresovana da do izbornog dana (6. novembar) prilike budu po formuli „što gore to bolje”. To bi potvrdilo njihov argument da je Obama nesposoban da upravlja ekonomijom i Romniju omogućilo pobedu.
Obami i demokratama bi, sa druge strane, svakako dobrodošao svaki potez koji bi smanjio nezaposlenost i povratio uzdrmano samopouzdanje Amerikanaca. Fed (skraćeno ime za sistem Federalnih rezervi, američki pandan za centralnu banku), ima poluge za ostvarivanje svoje „dvostruke uloge”, koja mu je definisana zakonom o osnivanju donetim još 1913: da maksimizira zaposlenost i stabilizuje cene. (Treća, monetarna politika, pridodata je naknadno.)
Prvog čoveka Feda, to jest guvernera centralne banke, imenuje predsednik. S obzirom na to da je Bernakea postavio Džordž Buš 2006, prva pomisao je da je on čovek konzervativaca. Ali posle isteka prvog četvorogodišnjeg mandata, drugi mu je poverio Barak Obama. Zajedno su (na neki način, pošto je guverner nezavisan) kreirali mere koje su krajem 2008. i početkom 2009. sprečile kolaps finansijskog sistema zemlje i zaustavili posrtanje ekonomije.
Bernake se ovoga puta nije priklonio nijednoj strani, ali je u isto vreme zadržao sve opcije da interveniše, ako proceni da je to neophodno.
Da će druga polovina ekonomske godine biti nešto sporija od prve, potvrdila je i najnovija revizija svetskih ekonomskih izgleda koju je u ponedeljak obelodanio MMF. Tamo je prognozirano da će američka ekonomija u 2012. porasti za samo dva odsto, a 2,3 u 2013. Ne baš sjajno, ali sa stopom nezaposlenosti od 8,2 odsto (ovde politički veoma visokom) i mogućnošću vlade da se zadužuje uz minimalne kamate, prilike u SAD su mnogo bolje nego u Evropi.
Guverner Bernake nije bio izložen velikom baražu kongresmena zbog svoje politike, mada su republikanci insistirali da ne čini ništa, a demokrate da učini više. Ali je zato on upozorio zakonodavce da se ne igraju: da ne otežu previše sa dogovorom oko mera za smanjivanje deficita, jer će se u protivnom zemlja naći na „fiskalnoj litici”: u decembru bi automatski stupili na snagu povećanje poreza i budžetske restrikcije, što bi moglo da izazovu novu recesiju.
To međutim dospeva tek pošto se u noći između 6. i 7. novembra prebroje glasovi i obelodani da li u Beloj kući ostaje Obama, ili se useljava Mit Romni. I kakav će biti odnos snaga u Kongresu.
Dotle ima oko tri meseca, a uz to stižu neke indikacije da je trend ipak nešto naklonjeniji Obami. U poslednja četiri tromesečja, čak 68 odsto kompanija je poslovalo bolje nego što je planiralo, deset odsto je ispunilo očekivanja, a samo 23 odsto je podbacilo. Inflacija je pod kontrolom: u poslednjih 12 meseci je 1,7 odsto.
Podrška Obami stigla je i sa neočekivane strane: konzervativnom kapitalizmu privrženi londonski „Ekonomist” upravo je ocenio da najveća ekonomija sveta stoji mnogo bolje nego što se to čini na prvi pogled. Kao dokaze za to navodi smanjenu zaduženost stanovništva, konsolidaciju banaka, porast dinamizma izvoznog sektora, smanjeni trgovinski deficit – i smanjenu zavisnost od uvozne nafte. Malo li je?
Milan Mišić
objavljeno: 19.07.2012
