Izvor: Glas javnosti, 22.Sep.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gruzija pripremala napad u tajnosti
Priča o toj bazi daje pouzdan odgovor o tome ko je planirao i počeo avgustovski rat u Južnoj Osetiji. Naime, po dogovoru sve tri strane, koji je verifikovan i u UN, ruski mirovnjaci, njih oko 400, bili su raspoređeni na punktovima na granici Južne Osetije i Gruzije. Gruzijski mirovnjaci su bili na svojoj, a južnoosetinski na svojoj teritoriji. Ruski mirovnjaci su imali samo streljačko naoružanje. Nisu imali teško naoružanje, čak ni teške mitraljeze, a kamoli tenkove. Bilo je i zajedničkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << punktova ruskih i gruzijskih mirovnjaka. Postojao je i zajednički štab u kome su svakodnevno bili ruski, gruzijski i južnoosetinski oficiri. Međutim, 7. avgusta 2008. godine gruzijski oficiri bez objašnjenja napuštaju zajednički štab.
Ruski oficiri odmah ne shvataju šta se dešava i gube dragoceno vreme da se pripreme za ono što dolazi. Nedugo zatim, gruzijske snage otvaraju strahovitu paljbu iz dalekometne artiljerije i tenkova na rusku bazu mirotvoraca koju bombarduju i avioni. Gine desetak ruskih mirovnjaka koji nemaju nikakve šanse da se streljačkim oružjem odupru napadaču. Da Gruzija u tajnosti priprema napad potvrđuje i podatak da su Gruzini iz četiri pomenuta sela blizu Chinvalija nekoliko dana pre napada evakuisali žene, decu i starce. Južnoosetini su, međutim, sve to naivno posmatrali verujući u izjavu gruzijskog predsednika Sakašvilija, koji je rekao da neće biti nikakvog rata, da će doći ruski posrednici i da će se sve rešiti pregovorima. Osetini su naseli na tu propagandnu laž Sakašvilija, vratili se uobičajenim poslovima, nisu evakuisali žene i decu, a rezervni sastav južnoosetinske vojske sa položaja se vratio kućama. Tada je počeo pakao.
ISTORIJA
1989: Južna Osetija želi da podigne svoj status na nivo autonomne republike. Gruzija im ukida autonomiju. Počinje četvoromesečna blokada Chinvalija i novi genocid Osetina.
1992: Na referendumu, 70 odsto južnih Osetina se izjasnilo za nezavisnost od Gruzije.
2004: Gruzini gađaju Chinvali iz minobacača, vode se borbe u osetinskim selima.
2006: Na novom referendumu čak 99 odsto stanovništva opet se izjašnjava za nezavisnost.
Plan gruzijske vojne operacije zauzimanja Južne Osetije i proterivanja osetinskog stanovništva je izrađen, kako smo iz obaveštajnih izvora saznali, od strane američkih instruktora i bio je identičan planu za operaciju etničkog čišćenja Srba u Hrvatskoj „Oluja’’. Obaveštajci koji su imali plan u rukama su nam rekli da su ga očigledno radili isti ljudi. Po tom planu gruzijska vojska je trebala da napadne glavni grad Chinvali iz južnog i jugoistočnog pravca i zapadni deo Južne Osetije iz pravca gruzijskog grada Oni. Gruzijske snage su trebale da zauzmu Chinvali i spoje se kod mesta Gufta, te nastave dalje uz blokiranje prolaza ruskim snagama koje su išle iz Severne Osetije kod Rokskog tunela i Gufte. To je bio plan, desilo se, međutim, nešto drugo.
Tokom 7. avgusta gruzijska vojska je izvršila uragansku artiljerijsku pripremu napada. Satima neprestano je tukla neselektivno po Chinvaliju i selima koja su bila na putu njenim jedinicama. Vatra je otvarana iz višecevnih bacača raketa, dalekometne artiljerije, minobacača, a bombardovali su i borbeni avioni. Razarani su namerno civilni objekti: škole, bolnice, stambene zgrade, čitavi blokovi kuća, dečji parkovi... U jednom od glavnih bulevara Chinvalija našao sam repni stabilizator minobacačke mine 122 mm. Ceo bulevar je kao rešeto izbušen minobacačkim minama, škole razorene, bolnice onesposobljene, kuće pretvorene u zgarišta. U gradu praktično nije bilo vojnih objekata, sem zgrade MUP i MO. Ono što me posebno iznenadilo je da u gradu, ni po njegovom obodu, nisam primetio nikakva utvrđena mesta za borbu protiv tenkova, a kamoli bunkere i rovove. Čini se da su u Chinvaliju naivno verovali da je prisustvo ruskih mirotvoraca i postignuti sporazum da će se problemi rešavati mirnim putem dovoljno da spreči Gruziju da napadne Južnu Osetiju, pa se nisu na odgovarajući način pripremili za odbranu.
