Izvor: Politika, 11.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grupa senatora za nezavisnost Kosmeta
Nacrtom rezolucije najavljuje se spremnost da se prizna nova država "ako izostane blagovremena akcija Saveta bezbednosti UN"
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 10. aprila – U Vašingtonu su pojačane akcije zvaničnih pristalica kursa za nezavisnost Kosmeta, čak i ako ne bude mogućno da se takav ishod izdejstvuje u Savetu bezbednosti UN. Predlog takve sadržine pustila je u opticaj grupa od četiri ovdašnja senatora – Džozef Bajden, Džozef >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Liberman, Džon Mekejn i Gordon Smit.
Nacrt njihove rezolucije, koja nema obavezujuću snagu ali računa sa uticajem na izvršnu vlast, mogao bi, kako se saznaje, da već ove nedelje bude stavljen na dnevni red senatskog Komiteta za spoljne odnose ili da bude ponuđen svim članovima Senata na izjašnjavanje. Primećuje se da je među potpisnicima samo jedan član pomenutog Komiteta – njegov predsednik Bajden.
Zaključak ponuđenog nacrta počinje s tri kategoričnosti. U prvoj se naglašava da "SAD treba da podrže nezavisnost Kosova u okviru postojećih granica, ishod koji predstavlja jedino pravedno, održivo rešenje za ekonomski osposobljeno i politički stabilno Kosovo". Drugom se traži da "SAD energično i brzo, u konsultacijama i saradnji sa saveznicima, zatraži rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja će odobriti preporuke specijalnog izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija". Trećim stavom se insistira da "ako izostane blagovremena akcija Saveta bezbednosti UN, SAD treba da budu pripremljene da deluju za diplomatsko priznavanje i uspostavljanje punih diplomatskih odnosa sa Kosovom kao nezavisnom državom, a to treba da urade zajedno sa srodnim demokratijama, kao što su s njima sarađivale u zaštiti naroda Kosova 1999. godine".
Sledi i jedna vrsta upozoravajuće preporuke da "SAD treba da se suprotstave svakom odlaganju rešenja političkog statusa Kosova" kao kontraproduktivnosti, potencijalnoj opasnosti koja bi mogla da oteža postizanje trajnog rešenja". Nacrt preporučuje, takođe, da SAD i EU zajedno "podrže politički i ekonomski razvoj nezavisnog Kosova", kao i da Vašington "podrži integraciju Kosova u međunarodne i evroatlantske institucije, uključujući i blagovremeni prijem u Partnerstvo za mir, s krajnjim ciljem da ono postane član NATO-a".
Predlog senatorskog kvarteta se završava – preporukama neposrednim akterima da ispolje "odgovorno rukovođenje". Pa se, uz ostalo, kaže da "dok pod međunarodnim nadzorom ubrzava tranziciju ka punoj nezavisnosti, vlada Kosova treba da pokaže posebnu brigu da osigura i štiti puna politička i ekonomska prava Srba i drugih manjinskih zajednica" kao i da "razvije odnose saradnje s Vladom Srbije, priznajući njene legitimne interese za bezbednost srpskog stanovništva na Kosovu i zaštitu i održavanje baštine Srpske pravoslavne crkve na Kosovu". "Vlada Srbije treba da iskoristi priliku i neminovnost nezavisnosti Kosova da okonča tamno poglavlje devedesetih godina prošlog veka i usredsredi svoju energiju ka postizanju prosperitetne i miroljubive budućnosti kroz regionalnu saradnju i integraciju u evroatlantske institucije, kao što su NATO i EU, i ka uspostavljanju otvorenih, konstruktivnih odnosa s vladom Kosova", dodaje se na kraju senatorskog nacrta.
Prema obaveštenim krugovima, taj nacrt je ušao "u proceduru" bez uobičajenih "prethodnih obaveštenja". Srpski kokus u Predstavničkom domu će, kako se čuje, nastojati svim snagama da ospori citirani akt. U nekim prethodnim slučajevima je uspevao da zaustavi slične inicijative, a sredinom januara je doprineo da Senat jednoglasno donese rezoluciju podrške demokratskim snagama u Srbiji.
Stvari su sada, kako procenjuju upućeni izvori, komplikovanije po odbranu interesa Srbije. Među podnosiocima nacrta su tri vrlo uticajna senatora – Bajden (koji se uz ostalo zalagao da Kosovo dobije nezavisnost jer bi to pokazalo da SAD nisu protiv islama, kao što se zbog Iraka i drugih kriza smatra u muslimanskom svetu), i Liberman i Mekejn koji su nedavno posetili Prištinu. Bajden i Mekejn su na listama pretendenata – prvi kao član Demokratske, a drugi kao član Republikanske partije – za predsedničke izbore, dok je Liberman službeno nezavisni senator, koji je obećao da će glasati kao njegovi demokrati, iako oni nisu podržali njegov reizbor, a koji podržava, za razliku od demokrata, ratnu strategiju predsednika Džordža Buša (republikanca) u Iraku.
Poznavaoci ukazuju da za dalji tok senatorskog nacrta rezolucije postoje dva scenarija. Prvi, da se ona izglasa u Komitetu, gde većinu od 11:10 sada imaju demokrati (kojima stranački pripada i bivši predsednik Bil Klinton) posle pobede na parlamentarnim izborima prošlog novembra, a potom i na sednici Senata. U tom slučaju predstoji debata, u kojoj bi pojedini članovi mogli da ulože amandmane za promenu nekih bitnih odrednica...
Po drugom scenariju, nacrt bi išao direktno svim članovima Senata s pretenzijom da bude jednoglasno podržan. Ali, ako se bar jedan senator ne složi, nacrt bi se vratio Komitetu na razmatranje. Među članovima Komiteta su i uticajni republikanci Ričard Lugar i Džordž Vojnovič, kao i jedan od predsedničkih aspiranata Barak Obama, demokrata iz Ilinoisa, i njegov partijski kolega Džon Keri koga je na predsedničkim izborima 2004. porazio Džordž Buš.
M. Pantelić
[objavljeno: 11.04.2007.]
.jpg)
