Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Dec.2020, 09:57

Grlite svoju decu - imaće više samopouzdanja i manje problema u ponašanju

Grlite svoju decu - imaće više samopouzdanja i manje problema u ponašanju

Istraživanja sprovedena tokom prethodne decenije ukazuju koliko je bitna veza između privrženosti i nežnosti u detinjstvu i zdravlja i sreće u budućnosti.

Svi živimo brzo i vodimo stresan život i imamo bezbroj briga kao roditelji, ali je kristalno jasno da je najvažnije da s vremena na vreme zastanemo i nežno zagrlimo svoje dete. U proteklih 10 godina sprovedeno je niz istraživanja koja su naglasila da bitnu ulogu igra veza između privrženosti u detinjstvu i zdravlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i sreće u budućnosti.

Na osnovu podataka istraživačkog centra „ Child Trends “ – vodeće neprofitne istraživačke organizacije u SAD, čiji je jedan od primarnih ciljeva poboljšanje života i izgleda za budućnost dece, mladih i njihovih porodica – naučna istraživanja dokazuju da roditeljska toplina i privrženost imaju dugotrajni pozitivni ishod u životu dece.

Voljena deca izrastaju u dobre ljude

Kao ishod ove vrste privrženosti javljaju se visok nivo samopouzdanja, poboljšan javni nastup, bolja komunikacija između deteta i roditelja, manje psiholoških problema i problema u ponašanju. Nasuprot tome, deca koja nemaju privržene roditelje često imaju niži nivo samopouzdanja i osećaju se otuđeno, neprijateljski su nastrojena, agresivna i nedruželjubiva.

Veza između roditeljske naklonosti i dečje sreće i uspeha potvrđena je u više nedavno sprovedenih studija.

Deci je potrebna ljubav, ne skupe aktivnosti

Istraživači Medicinske škole Univerziteta Duke su 2010. godine otkrili da bebe čije su mame vrlo privržene i pažljive odrastaju u srećnije, otpornije i manje anksiozne ljude. U ovu studiju je bilo uključeno 500 ljudi od perioda kada su oni bili bebe sve do njihovih tridesetih godina. Psiholozi su sprovodili nekoliko razvojnih testova dok su posmatrali interakciju majki sa svojim osmomesečnim bebama.

Psiholozi su ocenjivali nivo majčine privrženosti i pažnje na skali od pet nivoa – od „negativnog“ do „preteranog“. Skoro 10% majki je pokazalo nizak nivo privrženosti, 85% je pokazalo normalnu količinu privrženosti, dok je oko 6% pokazalo visok nivo privrženosti.

30 godina kasnije, isti ispitanici su intervjuisani o svom emotivnom zdravlju. Odrasli čije su majke pokazivale preteranu naklonost su bili mnogo manje skloni stresu i anksioznosti od ostalih. Takođe, manje je verovatno da bi bili neprijateljski nastrojeni u odnosu sa drugim ljudima i imali psihosomatske simptome.

Vladeta Jerotić: Koliko smo u detinjstvu bili voljeni, toliko ćemo biti u stanju da volimo druge

Istraživači su zaključili da hormon oksitocin može biti odgovoran za ovaj efekat. Oksitocin je hemijska supstanca u mozgu koja se oslobađa kada osoba oseća ljubav i povezanost. Dokazano je da pomaže roditeljima da stvore čvršću vezu sa svojom decom, gradeći osećaj poverenja i podrške među njima. Ova povezanost najverovatnije pomaže našem mozgu da proizvodi oksitocin, budeći u detetu više pozitivnih emocija.

Potom, u studiji iz 2013. godine, sprovedenoj na Univerzitetu u Kaliforniji, otkriveno je da bezuslovna ljubav i privrženost roditelja čini dete emocionalno srećnijim i manje anksioznim. Dokazano je da se njihov mozak menja kao rezultat osećaja privrženosti.

Suprotno, negativan uticaj zlostavljanja u detinjstvu i manjak privrženosti utiču na decu, kako mentalno tako i fizički. Ovo može dovesti do raznih vrsta zdravstvenih i emotivnih problema tokom života. Ono što je zanimljivo je da naučnici misle da privrženost roditelja može da zaštiti pojedince od štetnih efekata stresa u detinjstvu.

Univerzitet u Notr Damu je 2015.godine sproveo israživanje, koje je pokazalo da su deca čiji su reditelji privrženi srećniji kada odrastu. Više od 600 ljudi je ispitano o načinu kako su odrastali, uključujući i to koliko su ih roditelji mazili. Odrasli koji su izjavili da su im roditelji bili nežniji u detinjstvu su bili saosećajniji i manje depresivni i anksiozni. Oni koji su izjavili da njihovi roditelji nisu bili toliko nežni su imali mentalne probleme, osećali su nelagodu u odnosu sa drugim ljudima i imali su poteškoće da shvate razmišljanja drugih ljudi.

Deca su drugo ime ljubavi

Istraživači su takođe proučavali dobrobiti bliskog fizičkog kontakta novorođenčeta sa majkom. Ova posebna interakcija majke i bebe naročito pomaže bebi da se smiri, kako bi manje plakala i više spavala. Takođe je dokazano da poboljšava razvoj mozga. U jednom članku objavljenom u američkom naučnom časopisu „American Scientific“ istaknuto je da deca koja su živela u sredini lišenoj roditeljske ljubavi, poput sirotišta, su imala viši nivo hormona stresa – kortizona, u odnosu na decu koja su živela sa roditeljima. Naučnici veruju da je glavni uzrok ovih fizičkih promena zapravo nedostatak fizičkog kontakta u sirotištima.

Naposletku, brojne studije su pokazale koje dobrobiti masaža ima na smanjenje anksioznosti kod dece. Masaža je takođe dobar način da se roditelji fizički i emotivno povežu sa decom. Počevši od ranog detinjstva, roditelj može početi da masira svoje dete, što može stvoriti čvrstu vezu. Studije su pokazale da deca i odrasli koji su masirani nisu skloni anksioznosti tokom perioda obrazovanja, boravka u bolnici i drugih stresnih događaja.

Pa, kako možete da unesete više zagrljaja u svoju porodicu?

Od momenta kako dovedete svoju bebu iz porodilišta obavezno je držite, dodirujte i ljuljajte u naručju. Provedite mnogo dragocenih momenata milujući svoju bebu, tako da njena koža može dodirnuti vašu.

Kako odrastaju, budite razigrani i zajedno se bavite zabavnim aktivnostima poput plesa ili smišljanjem luckastih igara poput pretvaranja da ste čudovište koje grli i ljubi.

Pametna deca rastu tamo gde ima mnogo nežnosti i ljubavi

Postavite podsetnik kako biste bili sigurni da je grljenje deo vaše svakodnevne rutine. U nedavnom filmu o Trolovima, Trolovi su nosili satove na kojima bi se na svakih sat vremena oglasio alarm i označio vreme za grljenje. Ako je potrebno, podesite sebi alarm. Ili obavezno svoju decu zagrlite tokom određenog doba dana, na primer pre nego što krenu u školu, kada se vrate iz škole i pre spavanja.

Još jedna zanimljiva ideja je da budete nežni dok vaspitavate svoje dete. Dok im pričate šta su loše uradili, stavite im ruku na rame i zagrlite ih na kraju razgovora, da bi bili sigurni da ih, iako niste zadovoljni njihovim ponašanjem, i dalje volite. Ako vaše dete udari brata ili sestru, zagrlite ga i pokažite da je grljenje lepše nego udaranje.

Na kraju, pripazite da ne preterate i ne ugušite decu. Poštujte njihove individualne potrebe i budite svesni da će se one menjati tokom prolaska kroz različite faze.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.