Izvor: Politika, 23.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Greške kao "gluposti"
U oktobru dosad ubijeno 78 američkih vojnika, više nego i u jednom mesecu ove godine
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 22. oktobra – Priznavanje vašingtonskih grešaka u Iraku uzdiglo se do stepena kada se one prvi put opisuju i kao – "gluposti". Takvu samokritičku ocenu upravo je izrekao jedan od ovdašnjih visokih funkcionera Stejt departmenta, dok vojni vrh, pod rukovodstvom predsednika Džordža Buša, nastoji da promeni sada neuspešnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ratnu taktiku po kojoj je ovaj mesec postao najsmrtonosniji mesec po vojnike SAD na tom najvećem bojištu današnjice. "Pokušali smo da učinimo najbolje, ali ima mnogo razloga za kritiku postupaka SAD u Iraku, u kojima je bilo i arogancije i gluposti", izjavio je juče Alberto Fernandes, direktor Stejt departmentovog Biroa za javnu diplomatiju na Bliskom istoku. Ministarstvo spoljnih poslova se odmah ogradilo od takve formulacije, uz napomenu da Fernandesova izjava "nije dobro preneta", ali analitičari programa tvrde da je on upotrebio citirane reči...
Ne upuštajući se u detaljisanje sadržaja neuobičajenog iskaza, Fernandes je u intervjuu katarskoj televiziji Al džazira na arapskom poručio i da je sada Vašington spreman da razgovara sa "svim grupama u Iraku, izuzev Al kaide, kako bi se u toj zemlji postiglo nacionalno izmirenje". Poduže se već govori o mogućnim kontaktima između SAD i sve aktivnijih pobunjenika, ali su pojedinosti o tome prilično oskudne, a AP sugeriše da se odavde od takvih pregovora očekivalo da ponudom amnestije izdejstvuju razoružavanje gerile i njeno uključivanje u politički život.
Fernandesov nastup bio je i reagovanje na prethodne tvrdnje, izrečene na istoj TV stanici, govornika koji se pod pseudonimom Abu Muhamed predstavio kao čovek koji zastupa bivšu vladajuću a sada zabranjenu BAAS partiju. Dotični je odbio mogućnost da se gerilci razoružaju, dok je za razgovore sa Amerikancima izneo niz uslova, među kojima i – vraćanje oružanih snaga Sadama Huseina u službu, poništavanje svih zakona donetih posle svrgavanja bivšeg režima, priznavanje pobunjeničkih formacija kao jedinih predstavnika iračkog naroda i bezuslovno povlačenje stranih trupa.
Takve zahteve Fernandes je, u specifičnom posrednom dijalogu, ocenio kao "vrlo nerealne" i sa "primesama farse". Neuspeh u Iraku, dodao je, predstavljao bi "neuspeh i za SAD ali i katastrofu za ceo region", a kao takva nepoželjna eventualnost se odavde vidi – razmah "islamskog ekstremizma koji bi ugrozio niz umerenih vlasti na Bliskom istoku".
U međuvremenu, raste uzrujanost Amerikanaca zbog lomova u Iraku, pogotovu što je u poslednje tri nedelje ubijeno 78 njihovih vojnika, više nego i u jednom mesecu ove godine, pa jačaju i pritisci na Bušovu administraciju da hitno promeni ratnu strategiju. Šef Bele kuće, stoga, ovog vikenda učestalo zaseda s ostalim članovima vojnog vrha, ponavljajući da se dogovara samo izmena taktike a ne i strategije koja ostaje ista – "do konačne pobede", i da dotad "nema povlačenja" jer bi ono "povećalo opasnosti od novih terorističkih napada na SAD".
Ujedno, u ovdašnjim zvaničnim krugovima se učestalo izražava nezadovoljstvo i – savezničkom vladom u Bagdadu, kojoj se zamera nedovoljna efikasnost u borbi protiv pobunjenika. Takve verzije nagnale su premijera Nuri Kamala al Malikija da od Buša telefonom zatraži uveravanja da ga Amerikanci neće zbaciti, na šta mu je šef Bele kuće potvrdio podršku – izveštava "Njujork tajms". Isti list tvrdi, međutim, da Amerikanci gube strpljenje i da su postavili rokove Al Malikijevoj vladi za obračun s pobunjenicima, što administracija zvanično demantuje.
U međuvremenu, od Buša promenu strategije i bolje rezultate na bojištu traže i istaknuti predstavnici njegove, vladajuće Republikanske partije, koji se pribojavaju da neuspesi u Iraku povećavaju šanse opozicione Demokratske partije da na izborima 7. novembra zadobije većinu mesta u Kongresu (parlamentu). Upravo objavljeni rezultati ankete nedeljnika "Njuzvik" pokazuju da su drame u Iraku najveća briga ovdašnjih građana i da većina ispitanika smatra da se izjalovljuju napori Vašingtona da tamo ostvari obećanja o stabilnosti i demokratiji.
Sve češće se, uporedo, ovde iskazuju strahovi od reprize trauma iz vijetnamskog rata. Taj sukob je pre tri decenije završen povlačenjem trupa SAD i izazvao velika tumbanja na ovdašnjoj političkoj sceni.
M. Pantelić
[objavljeno: 23.10.2006.]
