Izvor: B92, 12.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka paralisana štrajkom
Atina, Rim, Pariz, Berlin -- Grčka je danas paralisana 24-časovnim generalnim štrajkom, koji je počeo u ponoć, protiv vladinih planova da reformiše penzioni sistem.
Desetine hiljada demonstranata je zakrčilo danas ulice Atine u okviru štrajka noseći transparente kao što su "Ne dirajte naše račune" i "Dalje ruke". U bolnicama se primaju samo hitni slučajevi, zatvorene su banke, škole, sudovi i javne službe, ne rade turistička arheološka nalazišta, telefonska služba >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obaveštenja, čak su i raznosači pica i brze pošte prestali da rade, navodi AP.
Ne radi ni avionski saobraćaj pošto su se kontrolori leta pridružili štrajkačima kao i radnici državne avio kompanije "Olimpik Ervejz".
Novinari takođe štrajkuju i televizijski i radijski programi vesti su otkazani. Tri državne televizijske stanice emituju samo tekst u kome se izražava podrška štrajku.
Novine neće izaći u četvrtak. Brodovi su zaustavljeni kao i većina vozova.
Sindikati se protive namerama vlade da reformišu rascepkani grčki penzioni sistem i da ujedine oko 170 penzionih fondova u zemlji.
Mnogi se plaše da bi reforme mogle da dovedu do smanjenja penzija i podizanje granice starosti za odlazak u penziju.
"Učešće u štrajku je takoreći potpuno. Bes i osuda su ogromni protiv politike vlade", rekao je Estatios Anestis, portparol saveza sindikata GSEE.
Sindikalni savez privatnog sektora GSEE i sestrinski savez iz javnog sektora ADEDY, koji zajedno zastupaju 2,5 miliona radnika, su odbili pozive vlade da prisustvuju razgovorima o penzijskoj reformi i umesto toga organizovali nekoliko protestnih mitinga.
Kao i druge EU zemlje sa sve starijim stanovništvom Grčka se trudi da reformiše svoj penzioni sistem pre nego što bankrotira, što eksperti predviđaju da će se desiti za 15 godina ako ne dođe do reformi.
Sadašnja vlada koja je osvojila drugi mandat na izborima u septembru je obećala da neće menjati prava penzionera ali brzo posle stupanja na dužnost je preporučila mere za podsticanje ostajanja na radu preko 65 godina i reviziju uslova penzionisanja žena i hendikepiranih.
"Radnici ne treba da plaćaju za greške i loše poslovanje prethodnih vlada u rukovođenju penzionim fondovima", rekao je jedan sindikalni vođa.
Jesen štrajkova u EU
Generalni štrajk danas je blokirao Grčku, koja se po tome upisala u poduži spisak članica Evropske unije u kojima su zaposleni u raznim službama obustavljali rad, nezadovoljni vladinim merama, uglavnom onim socijalne pirode.
Minulih sedmica stizale su vesti o štrajkovima u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Češkoj i Španiji, gde je energija štrajkača, povremeno, bila takva da je bilo posla i za policiju.
Grčki radnici su stali zbog predložene reforme penzijskog sistema, kojom se predviđa produženje radnog veka i smanjenje penzija, a zakon o penzijama bio je povod i nedavnim štrajkovima zaposlenih u javnom saobraćaju Francuske.
Predsednik Nikola Sarkozi odbio je da prihvati zahteve štrajkača, koji su "zbog opasnosti posla" kojim se bave tražili specijalne penzione povlastice, odnosno kraći staž.
Predsednik je za svoju odluku dobio podršku od ostatka radničke klase, po čijem su mišljenju železničari i radnici elektrodistribucije neopravdano zahtevali da budu znatno privilegovaniji od zaposlenih u drugim sektorima.
Pariz i ostale francuske gradove potresale su i demonstracije studenata i srednjoškolaca, izazvane njihovim strahom da će promene finansiranja univerziteta otvoriti put privatizaciji i sticanje znanja učiniti skupljim.
Sarkozijeva administracija treba da i u ovom sektoru nađe trajan komprimis između sindikata i države.
Finansiranje prosvete uzburkalo je bilo i Češku, gde je prošle sedmice održan štrajk prosvetnih radnika, posle kojeg je postavljen novi ministar za tu oblast.
Oko 150.000 profesora i nastavnika, od osnovnih škola do univerziteta, iskazalo je, na ulicama Praga i drugih gradova, veliko nezadovoljstvo količinom novca koju država odvaja za prosvetu.
Prema podacima Organizacije za privrednu saradnju i razvoj (OECD), Češka je jedna od osam zemalja Evropske unije koja za školstvo izdvaja manje od pet odsto društvenog bruto proizvoda.
U Italiji je od juče haos na autoputevima i drugim drumskim pravcima, koji su izazvale kamiondžije nezadovoljne cenama goriva i dužinom propisanog radnog vremena.
Prema najavama iz njihovih sindikata, štrajk će trajati do petka iako se širom zemlje već osećaju nestašice goriva i životnih namirnica, pre svega poljoprivrednih.
U Španiji je kraj novembra obeležen demonstracijama na kojima su građani iskazali nezadovoljstvo politikom vlade prema terorizmu.
Desetine hiljada demonstranata poručile su da nisu zadovoljne reakcijom vlade na junsku objavu terorističke grupe ETA da, posle 14 meseci, prekida primirje.
Bolje uslove rada i veće plate tražili su, ove jeseni, i železničari u Nemačkoj.
