Izvor: Deutsche Welle, 21.Avg.2017, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Granice dosledno zatvoriti“
Lider desno populističke Alternative za Nemačku (AfD) Aleksander Gauland zalaže se za odlučno proterivanje izbeglica. „Njihov boravak ovde nije u interesu Nemačke, rekao je Gauland u predizbornom intervjuu za DW.
Nosilac liste stranke Alternativa za Nemačku (AfD) na parlamentarnim izborima u septembru Aleksander Gauland, založio se, u razgovoru s glavnom urednicom DW Ines Pol i voditeljem Džafarom Abdul-Karimom, za konsekventno zatvaranje spoljnih granica Evrope i Nemačke. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << „Pogrešno je to što osobe bez ličnih dokumenata prelaze granice. Ti ljudi uopšte ne bi smeli ni da uđu Nemačku“, smatra 76-godišnji publicista i političar.
Vraćanje kroz Libiju
On smatra da bi izbeglice zahtev za azilom trebalo da podnesu pre ulaska u Evropu. „Onaj ko beži s nekog ratnog područja, recimo iz Sirije, ima doduše po Ženevskoj konvenciji pravo na ograničeni boravak, ali većina ljudi u međuvremenu dolazi iz ekonomskih razloga“, kaže Gauland i dodaje da je legitimno pravo ljudi da tragaju za boljim životnim uslovima, ali da je isto tako legitimno za jednu državu da kaže: Vama ovde nije mesto. „Mi moramo da odbranimo naše interese, a naši interesi u svakom slučaju nisu u masovnom prihvatanju izbeglica iz čitavog sveta“, rekao je Gauland. On smatra da se izbeglice koje preko Sredozemlja dolaze u Evropu, mogu istim tim putem i vratiti natrag. „On dolazi svojevoljno. Niko ih ne prisiljava da sa juga Afrike odlaze u Libiju. A ako neko svojevoljno prolazi kroz Libiju, on se istim putem može vratiti i natrag“, rekao je političar AfD u intervjuu koji DW emituje u okviru serije razgovora s istaknutim političarima uoči parlamentarnih izbora koji se u Nemačkoj održavaju 24. septembra.
Izbeglice – glavna predizborna tema za AfD
Kritika izbegličke politike nemačke Vlade, centralna je predizborna tema AfD. Ta stranka je svoj uzlet i doživela upravo tokom izbegličke krize 2015. Alternativa za Nemačku je u međuvremenu uspela da uđe u parlamente 13 od ukupno 16 nemačkih saveznih pokrajina, a gotovo siguran je i ulazak u Bundestag krajem septembra. U ispitivanjima javnog mnjenja, AfD podržava od sedam do deset odsto birača (izborni cenzus u Nemačkoj je pet procenata, prim. ur).
Gauland u razgovoru sa Ines Pol i Džafarom Abdul-Karimom
Gauland, koji je do svog ulaska u AfD 2013. čak 40 godina bio član Hrišćansko-demokratske unije (CDU), otvoreno kaže da „pogrešna izbeglička politika kancelarke Angele Merkel predstavlja poklon za AfD“. Ali ne samo kada je u pitanju izbeglička politika – AfD se drastično razlikuje od ostalih stranaka. I kad je u pitanju tema islama, AfD je striktno protiv priznavanja te vere kao sastavnog dela nemačke svakodnevice. „Islam kao kulturno-verska simbioza ne pripada Nemačkoj. Mene smeta to što se islam kroz šerijatsko pravo pokazuje kao vera koja nije u skladu s nemačkim ustavom“, kaže Gauland. Taj stav je i sastavni deo predizbornog programa AfD-a i to uprkos činjenici da u Nemačkoj u međuvremenu prema nekim procenama živi više od pet miliona muslimana. Gauland je za slobodu veroispovesti, ali u okvirima koja dozvoljava ustav. „Na želim da vrata islamska pravila na mala vrata kod nas polako postanu pravilo“, kaže Gauland.
„Rusija nikada neće vratiti Krim“
U razgovoru za DW Gauland se bavio i spoljnopolitičkim temama i ponovo se dotakao sankcija Evropske unije protiv Rusije, što je njegova AfD u više navrata kritikovala. „Rusija nikada neće vratiti Krim. Na verujem da sankcije tu išta postižu“, zaključio je političar AfD-a. Što se Turske tiče, Gauland je žestoko protiv ulaska te zemlje u Evropsku uniju. Ipak, on Tursku i dalje želi unutar NATO, jer je ta zemlja, kaže, za vreme Hladnog rata bila „stražar Evrope“.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
