Izvor: B92, 08.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani Grčke glasaju za Papandreua
Atina -- U spornoj, plebiscitarnoj proceduri bez presedana i zakonske osnove, Grci u nedelju glasaju za Jorgosa Papandreua, jedinog kandidata za predsednika vladajuće socijalictičke stranke PASOK. Glasanje se održava na 2.500 mesta u stranačkim prostorijama, kancelarijama, internet kafeima, privatnim radnjama i kafićima u Grčkoj, kao i na 500 mesta u inostranstvu. Na glasačkim mestima je gužva do podneva bila velika, a na nekima je broj glasača već tada za četiri puta premašio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << broj registrovanih članova PASOK-a. Papandreu (52) je glasao u podne u radničkoj i po tradiciji komunističkoj atinskoj opštini Peristeri. "Danas je praznik građana... Dan sreće, stvaranja, unapređenja ustanova demokratije", rekao je on. Prema njegovom mišljenju, PASOK glasanjem prerasta u "demokratski front".
Priznajući da je procedura glasanja "bez presedana i nova", Papandreu je rekao da će ona "promeniti političko stanje ne samo u pogledu izbora, nego uopšte u Grčkoj jer, oslanjajući se na tu snagu, možemo izvesti duboke 'rezove' u drzavi, i u odnosu države i građanina". U podne, u radničkom Pireju gde je uporište PASOK-a, glasao je i premijer Grčke Kostas Simitis koji je početkom januara podneo ostavku na mesto predsednika stranke i za naslednika imenovao Papandreua. Simitis je u izjavi posle glasanja pozdravio "nov način izbora otvoren građanima" i rekao da se tako glasa i drugde u Evropskoj uniji.
Na ovim izborima, koje je opozicija ocenila kao farsu i kao kršenje Ustava i zakona, može da glasa 146 hiljada članova stranke i svi građani stariji od 16 godina ukoliko potpišu pristupnicu "prijatelja PASOK-a". Građani će u tom statusu biti svega do večeri kada će podaci o njima biti izbrisani iz kompjuterskog sistema u koji su, po tvrdnji PASOK-a, uneti samo da bi se onemogućilo višestruko glasanje. Posle deset godina neprekidne vladavine i 23 godine vlasti, prekinute samo od 1990. do 1993, PASOK zaostaje za hrišćansko-demokratskom Novom demokratijom koja će, po anketama, na izborima dobiti do osam odsto glasova više nego socijalisti.
