Izvor: Blic, 26.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad svetla, sunca i budućnosti
Mada je godinama važio za „najveću spavaonicu" u zemlji, Novi Beograd je poslednjih godina uspeo da izraste u drugi centar grada. U novoizgrađenim objektima otvoreno je više od 40.000 radnih mesta, a novi sadržaji su od njega napravili jedinstven grad „svetla sunca i budućnosti", kakav je od početka zamišljen. Tu titulu je, u konkurenciji 47 opština u zemlji, prekjuče i zvanično poneo.
- Kad sam video kolonu vozila koja ide ka Novom Beogradu, nisam mogao da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << verujem. Ipak, za jedan grad nije važno koliko stanovnika ima, već kakav mu je sadržaj. Promenila se slika o njemu, a ako uspemo da realizujemo deo onoga što smo planirali, biće još bolje mesto za život, kaže na početku razgovora za „Blic" Željko Ožegović, predsenik Opštine Novi Beograd.
Da li se Novi Beograd promenio zato što je na njemu bilo dovoljno prostora, ili je bilo potrebno još nešto?
- Uvek sam govorio da smo Opština koja nema bogatu prošlost, ali ima budućnost, što se i pokazalo. Potencijale Novog Beograda su prepoznali i drugi, a mi smo se trudili da neke stvari ubrzamo. Potencijal i dobra volja, bez mnogo dodatnog napora, ne bi bili dovoljni da Novi Beograd za dve godine poraste više nego prethodnih šest decenija.
Čime ste zaslužili zlatni pehar „Opštine budućnosti"? Šta je urađeno na inicijativu opštine i šta se sve sada gradi i radi?
- Mnogo je toga urađeno. Napravljeno je reciklažno dvorište, a kontejneri su postavljeni oko „Arene". Na inicijativu opštine, otvorena je služba za katastar u opštinskom uslužnom centru i do kraja sledeće godine bi nepokretnosti na teritoriji cele opštine trebalo da budu u evidenciji. Konačno je danas otvorena ambulanta u bloku 23 da malo rastereti Dom zdravlja. Više od tri godine smo čekali na saglasnost Republičke direkcije za imovinu i nekoliko skupštinskih odluka. Nije bilo lako, ali smo se zainatili... Saniran je krov na „Fontani" i uskoro treba da počne unutrašnja rekonstrukcija. U nju će da dođe dečje pozorište, prvo „Boško Buha", a kasnije ćemo da vidimo. Novi kvadrati teško mogu da se saberu. Ceo Treći bulevar će biti poslovnog karaktera kao što je Generalnim urbanističkim planom predviđeno. Zida se „Univerzitetsko naselje." „Delta siti" u Bloku 67 ubrzano napreduje, a tu je i „Savograd" kod Hajata i poslovno komercijalni kompleks sa apartmanima u Bloku 19a. „Erport siti" je ušao u treću fazu, a hotel „In" bi trebalo da bude gotov za mesec dana. Od „Idee" do kraja tog bloka će biti različiti komercijalni sadržaji i parkovi.
Kako ćete rešiti parkiranje?
- Novi objekti će morati da imaju svoje garaže, kao „Merkator", a od Bloka 61 do Bloka 64 je napravljeno 700 novih parking mesta.
Na šta ste posebno ponosni?
- Posebno smo zadovoljni što smo se izborili da u Bloku 26, preko puta nekadašnjeg SIV-a, ne niknu stambene zgrade kao što je trebalo da bude. Smatrali smo da taj deo Novog Beograda može da bude centar opštine i grada i mislim da ćemo u njemu dobiti jedan sasvim novi kvalitet koji će upotpuniti sliku Opštine budućnosti.
Bilo je teško uklapiti sve te stilove novih palata...
- Glavni opštinski arhitekta ne može da utiče na izgled zgrada, Time se bavi Podkomisija planske komisije za grad zadužena za estetsko oblikovanje. Lično ću se zalagati da se to u novom zakonu promeni i da glavni arhitekta može da kaže „Ovo se ne uklapa. Idi i vežbaj kući „ kao njegov moskovski kolega. Tada će se znati ko je odgovoran za šareniš stilova.
Kakvi su planovi „Opštine budućnosti"?
- Planirali smo da u celoj opštini, na deset lokacija, napravimo rampe za invalide i stepenište. Tražio sam da se na mapama Novog Beograda jasno obeleže najbolja mesta na kojima bi trebale da budu takve rampe. Problem je što za to nemamo pravni i urbanistički osnov, jer se rampe postavljaju na javnim površinama i nije jasno od koga treba tražiti dozvole. Ako treba, tražićemo da se promeni Generalni urbanistički plan i da se to njime definiše.
Koji su projekti najbliŽi realizaciji?
- Gotov je projekat za prvi dnevni boravak u gradu namenjen obolelima od Alchajmerove bolesti kojih ima mnogo. Taj projekat radimo sa Švajcarskom ambasadom. Biće smešten na Starom sajmištu, jer tamo imamo prizemnu, ali visoku zgradu kojoj se lako prilazi. Švajcarci su zadovoljni i zaiteresovani da obezbede novac. Raspoloženi su da pokriju sve troškove za prvu godinu i da tek od druge pređe u naš socijalno zdravstveni sistem. Sa druge strane sa Slovencima se dogovaramo oko „Skejt parkova" koje hoće da nam naprave i poklone. To je lep sadržaj, jer prostor za sketere u gradu postoji samo na na Adi i najčešće je poplavljen. Planirana su dva „Skejt parka", na Ušću i u blokovima pored Save. Dvorišta vrtića ćemo opremiti raznimrekvizitima i za to smo dobili 6,5 miliona dinara od Grada, a u naredna dva meseca bi trebalo da bude rešen problem kišne kanalizacije u Vinogradskoj ulici. Radi se i projekat za saniranje podzemnih voda kod „Paviljona" i nadamo se da će i to da se završi tokom sledeće godine.
Most i metro
Još dve stvari treba da poprave urbanu, ekonomsku i celokupnu sliku Novog Beograda, most koji će ga spojiti sa Čukaricom i metro. Generalnim urbanističkim planom je bilo predviđeno da trasa metroa prolazi Bulevarom Mihaila Pupina što je po nama bilo loše rešenje. Mnogo više ljudi živi u blokovima oko Arene i uspeli smo da se izborimo da se izborimo za novu trasu - kaže Željko Ožegović.
Ušće čeka Operu
Nadam se da će Opera doći u Novi Beograd, na mesto na koje je pokazao Đusepe Anton Asebilj, bivši arhitekta Barselone, koji ima veliko iskustvo sa izgradnjom ovako značajnih objekata umetnosti i kulture. Mislim da ćemo time da stavimo tačku na diskusiju i zaokružimo prostor na Ušću - kaže Ožegović.
