Izvor: Politika, 10.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad sakrio baklju
U San Francisku se nisu reprizirale drame Pariza i Londona pri prolasku olimpijskog plamena
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 10. aprila – Predstojeća pekinška olimpijada dobila je već jednog individualnog pobednika – izvan sportskih a u okviru bezbednosnih veština – gradonačelnika San Franciska Gavina Njusoma (47). Boravak i prolazak baklje igara organizovao je tako da su – izbegnute ulične, politički motivisane, drame >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje su je propratile u Londonu i Parizu. Koškanja su svedena na minimum"
Na vrlo specifičan način primenio je drevno pravilo da „olimpijade obustavljaju sukobe”. Umesto evropskih „jurki”, priredio je – „žmurke”.
Po njegovom vanrednom scenariju, pronošenje baklje je išlo mimo prethodno najavljenih maršruta i satnice – da bi se „izbegla nagoveštena repriza incidenta u prestonicama Britanije i Francuske”.
U takvoj režiji, mahom se nije ni znalo gde je baklja. Reporteri Si-En-Ena u direktnim uključivanjima su izricali za njih veoma retka priznanja – da „nisu obavešteni” niti mogu da posvedoče šta se zbiva s „glavnom stvari” globalnog spektakla, i to na njihovom, lokalnom, terenu.
Viđen na trenutke „čas tamo, čas onamo”, simbol igara je prošao kroz popularni „Frisko” bez većih incidenata. Iz Međunarodnog olimpijskog komiteta stigle su pohvale da je „sreća što nije bilo povređenih” i da je to „vrlo dobar rezultat”.
Pitanje je, međutim, da li Njusomu taj „vrlo dobar rezultat” donosi i neku „medalju”. Obe strane u neostvarenom sukobu – imigranti kineskog i tibetanskog porekla – rekle su novinarima da se osećaju i kao glavni pobednici i kao delimični gubitnici, pri čemu oba osećanja vezuju za poteze gradskih vlasti, gde je vidnu ulogu odigrala i prva žena, kineske loze, na čelu tamošnje policije – Hiter Fong (52). „Da smo išli unapred objavljenom putanjom, sigurna sam da bi došlo do sukoba između policije i demonstranata”, izjavila je, kao verovatno dobar poznavalac kretanja među pridošlicama iz postojbine svojih predaka, lokalnim medijima. Dobro je što je sve prošlo mirno, bez povreda prestiža domaćina Olimpijade, prokomentarisale su okupljene pristalice Pekinga. Dobro je što je baklja morala da se „krije” jer to ukazuje na „surovo ponašanje Kine prema demonstrantima na Tibetu”, ocenili su podržavaoci buntovnog pokreta u toj pokrajini, uz koje su bili nobelovac Južnoafričke Republike Dezmond Tutu i filmska „zvezda” Ričard Gir.
Jedan od najkosmopolitskijih i najliberalnijih gradova Amerike prvi put je eskivirao smisao nekih od mnogobrojnih svojih demonstracija – izrazili su zabrinutost aktivisti za građanske slobode. Drugim pojedincima je najvažnije, pak, to što je „izbegnut haos”.
Njusom smatra da je uspeo da niko ne bude oštećen. „Zaštitili smo i ljudske živote i pravo građana na slobodu izražavanja”. Hoće reći: najvažnije je da je baklja bar mestimično prodefilovala, da su održane demonstracije protiv nje kao i manifestacije njoj u prilog, a da se sve završilo bez sukoba.
Zasad nema službenih podataka „koliko je koga” bilo među 10.000 okupljenih na trasi prolaska baklje. Podseća se samo da je San Francisko odabran da bude jedina njena stanica na tlu Severne Amerike, zbog velike populacije azijskog porekla (trećina stanovnika) među kojima je ponajviše Kineza, a od kojih „mnogi iskazuju lojalnost Pekingu”.
Spektakl je, nesumnjivo, bio manji od planiranog, ali su i predviđani lomovi bili znatno ispod najavljivanih, još neprimetniji od same baklje. Njusomov metod bi stoga mogao da uđe u anale – delikatnih strateških eskivaža, možda kao mogućni uzor za rešavanje zaoštrenih sporova. U starom stilu – bolje sprečiti nego lečiti, ili, što bi se modernije reklo, „bolje izbeći nego zadati udarce”.
U vašingtonskim vrhovima stvari ipak idu ka već oprobanom „preventivnom udaru”. Najčešće se čuju zahtevi političara, da Džordž Buš bojkotuje otvaranje Olimpijade u Pekingu, kao što su to već najavili lideri savezničkih zemalja – Britanije, Francuske i Nemačke. Oba doma parlamenta su usvojila rezoluciju, neobavezujuću, kojom se od Kine traži ono na šta ona ne pristaje – dijalog sa dalaj-lamom, izbeglim duhovnim vođom Tibetanaca, koga Peking optužuje za separatističke težnje. Demokratski predsednički pretendenti, Hilari Klinton i Barak Obama, Bušu su poručili da ne ode na otvaranje Olimpijade ako se Kina ogluši o zahteve za popravljanje situacije u himalajskoj pokrajini.
Bela kuća se dosad protivila bojkotu. Buš bi baš voleo da se pojavljivanjem na Olimpijadi bar donekle koriguje za razne jednostranosti i ratobornosti. U vidu ima, svakako, i da je Kina – s čijim se ustrojstvom ideološki ne slaže – jedan od najvećih posednika obveznica dugova ovdašnje države i najveći isporučilac jevtine robe koja poprilično smiruje gnev siromašnijih slojeva američkog društva, da doprinosi nastojanjima da se Severna Koreja odrekne nuklearnog naoružavanja.
Možda je sve navedeno uticalo da se gradonačelnik San Franciska – iako demokrata, kao i Klintonova i Obama, u opoziciji prema Beloj kući – opredeli za „stratešku žmurku” s bakljom. A računa, kažu, da postane guverner Kalifornije, što je funkcija koju danas drži „znamen mešanja karata”, Arnold Švarceneger, austrijski imigrant, filmski „Terminator”, republikanac oženjen izdankom demokratskih Kenedija"
M. Pantelić
[objavljeno: 11/04/2008]
