Izvor: Blic, 26.Apr.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica tragedije u Černobilju
Pre 22 godine, 26. aprila 1986. godine, dogodila se tragedija u Černobilju, najveća ekološka katastrofa u istoriji čovečanstva.
Dve snažne eksplozije su toga dana rano ujutro odjeknule u reaktoru broj četiri u nuklearnoj elektrani u Černobilju, stvorivši ogromne radioaktivne oblake.
Cezijumom 137 kontaminirana je u manjoj ili većoj meri površina od 3,9 miliona kvadratnih kilometara, odnosno oko 40 odsto površine Evrope.
Najjači udar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << imale su Ukrajina, Belorusija i Rusija, ali posledice su se osetile i u Finskoj, Norveškoj, Švedskoj, bivšoj Jugoslaviji, Bugarskoj, Rumuniji, Austriji, Nemačkoj i Poljskoj. Černobiljska havarija je prouzrokovala zagađenje više od 145.000 km kvadratnih teritotije Ukrajine, Belorusije i Ruske Federacije.
Od posledica direktnog izlaganja radijaciji akutno se razbolelo 237 ljudi. Od toga je 28 umrlo već tokom 1986. godine, a još 19 od 1987. do 2004. godine, navodi se u studiji. Žrtve radijacije su najčešće obolevale od raka tiroidne žlezde, leukemije i drugih vrsta malignih oboljenja, kardiovaskularnih bolesti, katarakte, psihosomatskih bolesti i drugih.
Prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, danas se pod medicinskim nadzorom nalazi više od 2,34 miliona ljudi, a najzagađenije radijacijom i dalje su Žitomirska, Kijevska, Rovenska i Volinska oblast. U bivšem SSSR je, radi otklanjanja posledica havarije u Černobilju, bilo angažovano 250.000 ljudi, od kojih je za poslednjih 10 godina 70.000 umrlo, a 150.000 su postali invalidi. Posle 22. godine, najugroženija područja u Rusiji i dalje su Brjanska, Kalužska, Tulska i Orlovska oblast.
Danas na zagađenim teritorijama živi gotovo 2,3 miliona osoba, od toga broja u zoni pojačane radiološke kontrole više od 1,6 miliona osoba. Najosetljiviji problem, koji još nije rešen jeste stanje takozvanog Sarkofaga - tj. konstrukcije u kojoj je pohranjen četvrti energetski blok. Sagrađen prema privremenim planovima i u neverovatno teškim uslovima 1986. godine, Sarkofag nije predviđen za trajnu eksploataciju i predstavlja potencijalnu opasnost. Negativni uticaji havarije na atomskoj elektrani u Černobilju osećaće se još približno 300 godina, predvideo je glavni sanitarni inspektor i načelnik ruske službe za zaštitu potrošača i zdravlja građana Genadij Onišenko. On je izjavio da će približno 2056. godine 'proći najgore posledice - jednostavno, umreće oni koji su u prvom naletu radijacije ozračeni'.
