Izvor: Blic, 25.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnje 2,5 miliona novih robova
Godišnje 2,5 miliona novih robova
Nijedna država na planeti nije pošteđena kriminala koji je povezan sa trgovinom ljudima, bilo da je u pitanju prodaja zbog seksualnog iskorišćavanja ili prisilnog rada.
U najnovijem izveštaju kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv kriminala i droge (UNODC), a koji je objavljen juče, navodi se da žrtve trgovine ljudima potiču iz 127 zemalja širom sveta, da su 98 zemalja samo tranzitne stanice ka 137 država, koje su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << označene kao krajnje odrednice. Globalni napori da se stane na put trgovini ljudima u 21. veku ne daju rezultate zbog nedostatka preciznih podataka i odbijanja nekih zemalja da priznaju postojanje problema.
'Ekstremno je teško da se ustanovi tačan broj žrtava u trgovini ljudima. U pitanju su milioni jer su skoro sve zemlje na planeti pogođene ovim problemom', kaže Antonio Marija Kosta, izvršni direktor UNODC.
Prema nezvaničnim podacima 2,5 miliona muškaraca, žena i dece svake godine završi u kandžama trgovaca ljudi. Žrtve dobro organizovanim bandama godišnje zarade oko 30 milijardi dolara, a polovina ovog novca zaradi se u industrijski razvijenim zemljama.
'Činjenica da u 21. veku postoji ropstvo radi seksualnog iskorišćavanja i prisilnog rada trebalo bi sve da nas postidi. Zaštita žrtava za koju se načelno zalažu sve zemlje se često ne poštuje i žrtve se često u praksi tretiraju kao kriminalci koji su prekršili antiimigrantske zakone', upozorio je prvi čovek UNODC.
Prema podacima UNICEF-a, trenutno je širom planete 211 miliona dece starosti od pet do 14 godina prisiljeno da radi i većina ih se ne vodi kao žrtve prisilnog rada.
U izveštaju koji je juče predstavljen istaknuta su tri najveća izazova sa kojima su suočene zemlje u borbi protiv trgovine ljudima. To su smanjenje potražnje (bez obzira da li se radi o jeftinoj robi ili pružanju seksualnih usluga), obračun protiv kriminalnih bandi (oni iskorišćavaju osobe koje žele da pobegnu od siromaštva, nezaposlenosti i gladi) i zaštita žrtava (smeštaj u privremena skloništa i njihovo uključivanje u normalan život).
Trgovci ljudima zarađuju milijarde dolara koristeći nedorečene zakonske regulative i slabu saradnju na međunarodnom nivou. A. Petrović
