Izvor: Deutsche Welle, 29.Dec.2016, 12:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godina koju je kancelarka nekako pregurala

Ova godina počela je masovnim seksualnim napadima u Kelnu, a završena je terorističkim napadom u Berlinu. Između su bili politika i politikantstvo i kancelarka Merkel koja, uprkos kritikama, ide u borbu za novi mandat.

Godina je počela veoma loše. Nakon masovnih seksualnih napada na žene tokom novogodišnje noći u Kelnu, kao napadači su identifikovani uglavnom mladi ljudi iz severne Afrike. Dodatno se pogoršalo već naelektrisano raspoloženje u zemlji zbog velike izbegličke >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << krize. Propust bezbednosnih službi postao je sinonim za državu koja svoje građane više nije u stanju da zaštiti od nasilja. Tako paušaalne ocene su svakako besmislene, ali utiču da nesigurnost dalje raste.

Pred sam kraj ove godine, nedugo pred Božić, veliki šok: napad na berlinski božićni vašar. Napadač, islamista, kamionom se zaleteo u gomilu ljudi. Dvanaest ljudi je izgubilo život, 50 je povređeno, neki od njih su u životnoj opasnosti. To je negativni vrhunac nakon čitavog niza islamističkih napada, među kojima su i oni letošnji u Vircburgu i Ansbahu.

Stravičnu dimenziju imao je i napad iz Minhena, u julu, sa devetoro stradalih. Tada su političari i mediji prerano pričali o terorizmu. Mržnju i nasilje na svojoj koži osetile su i izbeglice: neretko su podmetani požari u domovima u kojima oni borave. I dalje aktivan bio je – prema strancima neprijateljski nastrojen – pokret Pegida. U takvom okruženju i političari imaju problem da se njihov glas čuje. Društveni diskurs je zatrovan. I najviši državni funkcioneri našli su se na udaru uvreda i kleveta.

Nesloga na Dan ujedinjenja

Sintagma „lažljiva štampa" sve češće je upotrebi na protestima, kao i na internetu. Na proslavi 26 godina od nemačkog ujedinjenja, 3. oktobra u Drezdenu, glasna manjina vređala je kancelarku Angelu Merkel i predsednika Joahima Guaka. Sve češće se govori o takozvanim „besnim građanima". Njihove strahove u političke poene vešto pretvara stranka Alternativa za Nemačku (AfD).

Stranka koja postoji tek od 2013, ove godine je u ušla u parlamente u pet pokrajina, time udvostručivši svoje političko prisustvo. U Saksoniji-Anhalt, AfD je sa 24,3 odsto osvojenih glasova postala druga najjača stranka iza demohrišćana (29,8). Zbog jačanja AfD-a komplikovanije postaje formiranje vlade. Doduše, i dalje postoje koalicije sa dve stranke (Baden Virtemberg, Meklenburg-Prednja Pomeranija), ali i koalicije koju čine tri stranke (Berlin, Porajnje-Palatinat, Saksonija-Anhalt).

„Merkelova mora da ode“ - protest ispred sedišta vlade 21. decembra

Zbog toga što niko ne želi da sarađuje sa AfD-om, odjednom ima konstelacija kakvih ranije nije bilo. Tako je u Saksoniji-Anhalt na vlasti demohrišćanski premijer Rajner Hazelhof zajedno sa koalicionim partnerima, socijaldemokratama i zelenima. U Baden Virtembergu, premijer je Vinfrid Krečman, a na vlasti su njegovi zeleni i demohrišćani. U Porajnju-Palatinatu koaliciju su formirale socijaldemokrate, zeleni i liberali, a predvodi je Malu Drajer (SPD).

U Berlinu prva crveno-crveno-zelena koalicija

Kad smo već kod FDP-a (Stranka slobodnih demokrata): odsustvu liberala iz parlamenta, barem je u Berlinu i Porajnju-Palatinatu, došao kraj. Zbog tih uspeha oni veruju da će se posle izbora 2017. godine posle četvorogodišnjeg odsustva vratiti u Bundestag. Šef FDP-a Kristijan Lindner, vođa opozicije u pokrajinskom parlamentu Severne-Rajne-Vestfalije, želi mandat u Bundestagu.

Mnoge stvari govore u prilog tome da će u narednom sazivu Bundestaga umesto četiri biti šest stranaka. Prema aktuelnim anketama, koje su poslednjih meseci relativno stabilne, za koaliciju neće uvek biti dovoljne tri stranke. Trio SPD, Levica i Zeleni – koji je odnedavno na vlasti u Berlinu – kako trenutno stoje stvari ne bi imao većinu u Bundestagu. Ipak, već neko vreme, stranke međusobno intenzivno razmatraju gde su im sličnosti, a gde razlike. Želja da se spreči još jedna velika koalicija koju će formirati CDU/CSU i SPD veća je nego ikada u crveno-crveno-zelenim redovima.

Ipak, usuđujem se da predvidim još jednu crno-crvenu koaliciju. Na kraju krajeva njihov zajednički kandidat, socijaldemokrata, u februaru će na mestu predsednika zameniti Joahima Gauka: ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer. Njegov izbor važi za potpuno izvestan jer socijaldemokrate i konzervativci raspolažu većinom. Izbor Štajnmajera je i rezultat neuspelog traženje kandidata od strane konzervativaca. Kandidat kojeg oni žele, predsednik Bundestaga Norbert Lamert (CDU), odbio je funkciju.

Štajnmajerovo ime se vezuje za kontinuitet i pouzdanost. To se može videti i kao signal. Jer imenovanje za najvišu državnu funkciju u nemačkoj istoriji je uvek u vezi sa vladajućim koalicijama koje se naziru ili kojima se teži. A s obzirom da crno-zelena koalicija, kako sada stvari stoje, ne bi imala većinu, sve realnije je formiranje treće velike koalicije na čelu sa Angelom Merkel, nakon onih iz 2005. i 2013. godine.

Opomena za šeficu CDU

Neposredno pred stranačko zasedanje CDU, početkom decembra u Esenu, kancelarka Merkel je izrazila spremnost da se ponovo kandiduje za kancelarku. Njena stranka duboko je odahnula – koga bi inače mogla da pošalje u tu trku? Prilikom ponovnog izbora za šeficu stranke, Merkelova je morala da se zadovolji sa 89,5 odsto podrške, što spada u njene slabije rezultate. Podrška koju je dobila dve godine ranije iznosila je 96,7 procenata. Uzrok pada je njen sporni kurs u izbegličkoj politici.

Poseta vojnoj bazi mornarice u Kilu u januaru 2016.

Najžešći protivnik Merkelove sedi u Minhenu. Oštre kritike šefa Hrišćansko-socijalne unije (CSU), bavarskog premijera Horsta Zehofera na račun šefice vlade, jedna je od ovogodišnjih konstanti. Merkel i njena CDU ne mogu sa sigurnošću da računaju ni na bezuslovnu podršku svoje sestrinske stranke na izborima za Bundestag 2017. godine. Zehofer insistira na uvođenju gornje granice za prihvat izbeglica čemu se Merkelova protivi. Zato Bavarac dovodi u pitanje čak i učešće u budućoj vladi.

Šulc dolazi

Sa takvim pretnjama ova burna 2016. godina se bliži kraju. Doduše, kancelarku neće mučiti nesanica zbog rike bavarskog lava. Više će je brinuti vicekancelar Zigmar Gabrijel. Šef SPD-a važi za njenog potencijalnog protivkandidata. Ali SPD će svog kandidata predstaviti tek krajem januara. Da li će to biti Martin Šulc? Bivši predsednik Evropskog parlamenta od 2017. godine prelazi u nemačku politiku gde treba da postane ministar spoljnih poslova nakon Štajnmajera.

Uz odgovarajući rezultat, duo Merkel-Šulc bi nakon izbora za Bundestag mogao da ima četvorogodišnju saradnju. To bi čak mogli i bez podrške Zehoferove CSU. Mada, da se sestrinske stranke totalno raziđu – to se do sada nikada nije desilo.

Kelnska novogodišnja noć nije bila porazna samo za žene. Ona je bila i dinamit koji je u društvu i politici izazvao eksploziju čije posledice se još uvek osećaju. Stotine žena koje su pred katedralu u Kelnu došle da dočekaju Novu godinu, postale su žrtve seksualnog nasilja i pljački. Profil počinioca: mladi muškarci pretežno iz severnoafričkih zemalja.

Malo ko je računao s tim da bi radikalno pomlađena nemačka rukometna reprezentacija mogla da se popne na evropski rukometni tron. Glavne "krivce" za to treba tražiti svakako u islandskom selektoru Daguru Sigurdsonu, sjajnom strategu i motivatoru i Andreasu Vollfu, fenomenalnom golmanu nemačke ekipe. Ali rukomet je timski sport - zlato ne bi bilo moguće da čitav tim nije bio na visini.

"Dungeon Hunter 5" je igrica koja je 12 ljudi koštala života, a gotovo 90 ih je zbog ove igrice povređeno. Zašto? Zato što se 40-godišnji dispečer umesto na svoj posao koncentrisao na ubijanje demona na svom telefonu. S kobnim posledicama: 9. februara su se kod Bad Ajblingena u Bavarskoj dva prigradska vlaka frontalno zabila jedan u drugi.

Vinfrid Krečman je i pre izbora za pokrajinski parlament 13. marta bio premijer savezne pokrajine Baden-Virtemberg, ali nakon njih je njegova stranka Zeleni postala najjača u pokrajini velikih koncerna i srednje velikih preduzeća. Krečman je pobedio "velike". Mnogi ga smatraju "muškom verzijom Merkel" - pouzdanim političarem za kojeg glasaju birači iz raznih političkih tabora.

Nemački liberali (FDP) izgubili su tri velika političara. Sva trojica su bivši ministri spoljnih poslova: Gido Vestervele, Hans-Ditrih Genšer i Valter Šel. Sva trojica su bili na čelu liberala u vremenima kada je to bila moćna stranka, i umrli kada se, nakon najveće krize u njenoj istoriji, počela lagano oporavljati.

Folksvagen je manipulisao vrednosti svojih dizel motora. Ta vest je još prošle godine uzbudila duhove. Ali u maja 2015. još jedan nemački proizvođač automobila je morao da položi karte na sto: Opel je frizirao vrednosti izduvnih gasova i varao državne kontrolore. Velika je šteta koju su ove manipulacije nanele imidžu nemačke automobilske industrije.

Rupert Nojdek je sa svojim brodom "Cap Anamur" spasio hiljade ljudskih života u kineskom moru krajem 1970-ih godina. Čovjek kojem je spas ljudi u nevolji bila profesija bio je u prvom redu hrabar. Umro je 31.maja.

Italijanska odbrambena umetnost Nemce uvek zaustavlja u njihovom pohodu na titule. Ako ne u 90, ono u 120 minuta. Tako se verovalo decenijama. Nemačku nacionalnu fudbalsku traumu zvanu "Italija" okončao je na EP 2016. Jonas Hektor savladavši Luiđija Bufona u četvrtfinalu prvenstva. Ali Nemce su kasnije zaustavili - Francuzi.

Pokemonska groznica nije zaobišla ni Nemačku. I Nemci su besomučno lovili Pokemone - po gradovima, selima, parkovima, pešačkim zonama, pa čak i autoputevima. Lov na Pokemone je u 2016. delom bio poprimio razmere kolektivnog ludila.

9 mrtvih, 16 ranjenih - zločin nakon kojeg počinilac sam sebi oduzima život. Minhen, 23. juli. Drugi i najkrvaviji od tri atentata izvršena u juli 2016. u Nemačkoj. 18. jula jedan 17-godišnji Avganistanac sjekirom napada putnike u vozu u blizini Vircburga. 24. jula jedan 27-godišnji Sirijac podmeće bombu u Anzbahu. On umire, 15 osoba je ranjeno.

Jan Bemermnn, satiričar koji ima emisiju na drugom programu nemačke javne televizije (ZDF) recituje pesmicu o Erdoganui: stihovi su puni uvreda i pogađaju svoj cilj. Erdogan je uvređen i želi da sud kazni nemačkog satiričara. Ali satira je umetnost. A umetnost i umetnici uživaju slobodu. Da li ta sloboda ima granice? To pitanje dugo zaokuplja Nemačku.

Građani se bune i protestuju, svoje frustracije jasno, glasno i ne uvek politički korektno izražavaju na ulici. I na Dan nemačkog jedinstva 3. oktobra ima onih kojima nije do slavlja. Kancelarka je na udaru Pegide pre svega zbog svog kursa politike prema izbeglicama.

Pitanje je ko joj je bio uzor...U svakom slučaju, od kraja novembra je izvesno da Angela Merkel želi i četvrti put da postane nemačka kancelarka. Trenutno baš više ne uživa popularnost i ugled kao svojevremeno kada je važila kao neprikosnovena vladarka Evrope, ali demoskopi je još uvek smatraju nepobjedivom na izborima u 2017.

Ko je verovao da će se Uli Henes, dugogodišnji predsednik Bajerna iz Minhena, nakon što odsluži zatvorsku kaznu zbog utaje poreza zavući u neki kutak daleko do javnosti, debelo se prevario. Tek što je izašao iz zatvora ponovno je zaseo u predsedničku fotelju.

Niko Rozberg je napravio ono što mnogima ne uspeva iako znaju da bi to bilo najbolje: objavio je da se povlači iz Formule 1 nakon što je, iz trećeg pokušaja, osvojio titulu prvaka. Bravo Niko, to mogu samo najveći!

Ova godina se završava onako kako je i počela - stravično. 19. decembra umire 12 posetilaca božićnog vašara u centru Berlina, kada se jedan kamion velikom brzinom zaleće u štandove i gazi ljude. 50 ljudi je povređeno. Nema više sumnje: teror je stigao i u Nemačku.

Nastavak na Deutsche Welle...