Izvor: Vostok.rs, 27.Nov.2012, 11:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Globalna želja za suverenitetom
27.11.2012. -
Na parlamentarnim izborima u španskoj atuonomnoj oblasti Kataloniji pobedili su separatisti. Koalicija Konvergencija i savez koju često ubrajaju u nacionaliste, sakupila je više od 30% glasova birača. Između ostalog poslednjih godina separatistička raspoloženja značajno su ojačala ne samo u Evropi. U Kanadi su se aktivizirale pristalice odvajanja provincije Kvebek, i čak u SAD stanovništvo određenih država se zalaže za izlazak iz sastava federacije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs <<
U mnogome porast separatističkih raspoloženja izazvan je globalizacijom, smatraju neki eksperti. Globalizacija nije prazna reč, podvukao je u intervjuu za Glas Rusije zamenik dekana za naučni rad fakulteta međunarodne politike Moskovskog državnog univerziteta Andrej Sidorov:
- Ako smo ranije postojali u prostoru nacionalnih država, koje su branile, osiguravale i mnogo toga drugog, trenutno, pod delovanjem raznih faktora, pre svega ekonomskog, čak vrlo mala zajednica koja je vezana za centar ekonomskog rasta koji se nalazi van nacionalnih granica, može sasvim mirno da egzistira. Zato ako se prihvati ova tendencija ozbiljno, onda je to upravo posledica, to je vrlo ozbiljno pitanje koje može da dovede do promene političkog pejzaža, političke karte sveta.
Mnogo odlučniji korak su napravili Škoti – na jesen 2014. godine biće održan referendum o izlasku Škotske iz sastava Ujedinjenog Kraljevstva. Ako stanovništvo glasa za odvajanje od kraljevstva, 2016. godine Škotska, kako je obećao lider lokalnih nacionalista i šef regionalne vlade Selmond, biće potpuno samostalna država. Za nezavisnost Škotske danas se zalaže od 30 do 40 odsto njenih stanovnika.
U Francuskoj čitavih pet regiona s vremena na vreme pokreće pitanje suvereniteta. Najradikalnijim se smatraju sparatisti sa Korzike, gde po raznim podacima ima do dvadeset ekstremističkih grupacija.
Na konferenciji za štampu Iberoameričkog samita u Kadisi u Španiji novinari su pitali predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Barozua: da li će morati neka teritorija koja istupi iz države člana EU da prolazi od nule sve procedure članstva u EU? Dopisnik Glasa Rusije je snimio odgovor gospodina Barozua:
- Pravna situacija od 2004. godine nije pretrpela promene, pošto o tome u tekstu Lisabonskog sporazuma nisu unete nikakve promene. A zato mogu da potvrdim sa potpunom uverenošću da stav Evropske Komisije po tom pitanju ostaje isti.
Potpuni i konačni raskid sa metropolom preti za novu malu državnu formaciju velikim socijalno-ekonomskim problemima. Ali eksperti ne isključuju realnost pačvork Evrope sto boja, u kojoj će se objediniti preko sto evropskih regiona. Tačnije najprihvatljivija varijanta separatizma dans je ipak autonomija u okviru multinacionalne države.
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
