Izvor: Vostok.rs, 11.Feb.2011, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glavni teoretičar kosmonautike
11.02.2011. -
Brilijantska glava, govorile su o njemu kolege, priznajući genijalnost ovog istaknutog matematičara. Bez njegovih proračuna ne bi bilo ni prvih balističkih raketa, ni prvog satelita, ni leta čoveka u kosmos. Rad naučnika na kosmičkom programu niz godina odvijao se u tajnosti. A u novinama su ga uslovno nazivali glavnim teoritičarima kosmonautike. Ove godine Rusija obeležava 100-godišnjicu od rođenja Mstislava Keldiša.
Keldiš je rođen 10. februara >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << 1911. godine u Rigi u profesorskoj porodici. Moguće da je zato od detinjstva imao želju za naukom. Sa 20 godina završio je matematički fakultet Moskovskog univerziteta. Sa 24 bez odbrane disertacije stekao je naučno zvanje, a godinu dana kasnije postao profesor u struci aerodinamika. I to nije bilo tek tako. 30-ih godina aktivno se razvijala avijacija. Ali jedna od prepreka na putu konstruisanja brzih letelica bila je grozna pojava koja je dobila naziv „flater". Za vreme eksperimentalnih letova novih oglednih aviona neočekivano su nastajale nagle vibracije i avion je počinjao da se raspada u vazduhu. Keldišu je pošlo za rukom da reši taj problem.
U Nemačkoj od 1935. do 1943. godine zbog ovih podmuklih vibracija raspalo se na stotine aviona. A u SSSR ni jedan! Sve zahvaljujući Keldišu. Za ovaj rad naučnik je 1942. godine dobio Državnu nagradu.
Najistaknutiji doprinos akademik Keldiš dao je razvoju domaće kosmičke nauke i tehnike. Pod njegovim rukovodstvom od sredine 50-ih godina počele su da se razrađuju teorijske pretpostavke izbacivanja veštačkih tela u orbitu, a dalje letova na Mesec i ka planetama Sunčevog sistema, govori zamenik direktora Instituta M.V. Keldiš Genadij Borovin.
Sve je započelo balističkim projektovanjem letova. Zatim, kada su lansirali rakete i veštačke satelite Zemlje, prirodno, proračunavali su putanje leta. A u Institutu Keldiša bio je napravljen balistički cenat u koji su stigle merne informacije o satelitima i određivala se prava putanja. Ako je bilo potrebno, ona se menjala. Vršio se puni ciklus proračuna putanje. Keldiš i njegov tim su učestvovali u prvim lansiranjima Zemljinih satelita. Zatim, nastavlja naučnik, 1961. godine u kosmos je poleteo prvi čovek, Jurij Gagarin. Naravno, sve ove putanje su izračunavane unapred. Mnogo puta su se isprobavale u našem balističkom centru pod kontrolom Keldiša.
Nesumnjivo uspeh njegovog tima bio je let domaćih letelica na Mesec, koje su na njegovu površinu prebacile sovjetsku zastavicu i uzele uzorke tla. A svet je prvi put video fotografije najbližeg Zemljinog suseda. Sa delatnošću Keldiša je vezana realizacija tako grandioznog projekta kao što je dobijanje prvih panorama sa površine Venere pomoću automatskih stanica Venera-9 i Venera-10.
14 godina Mstislav Keldiš nalazio se na čelu Akademije nauka. Zahvaljujući njemu podršku su dobili mnogi napredni naučni pravci, na primer genetika i mikrobiologija. Među prvima je shvatio kakve mogućnosti za čovečanstvo otvara laser. A ove razrade mnogima su se činile neperspektivnim. Keldiš je uvek mislio o tome kakvu praktičnu korist ljudima mogu da donesu naučna istraživanja. Treba videti u nauci moć koja će promeniti svet, govorio je on.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
.jpg)
