Izvor: Politika, 08.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glasovi u SAD protiv nezavisnosti Kosova
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 7. januara – Američka administracija istrajava na stavu da Kosovo treba da dobije nezavisnost, ali su je u prvim danima nove godine trojica ovdašnjih eksperata pozvala da taj stav promeni ili bar preispita. Diplomatski i vojni veteran kao i univerzitetski specijalista naročito su upozorili da bi priznavanje otcepljenja te pokrajine Srbije moglo da izazove šire potrese u međunarodnim odnosima.
I sada vrlo aktivni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i uticajni, bivši šef američke diplomatije, Lorens Iglberger je, tako, ocenio da "postoje vrlo dobri razlozi za protivljenje međunarodnim nastojanjima da se Kosovo odvoji od Srbije". Njegovu izjavu juče je preneo "Glas Amerike" a ona u celini glasi: "Ozbiljno me zabrinjava to što međunarodna zajednica, uključujući SAD, zagovara uzimanje dela teritorije jednoj zemlji i podržava proglašenje tog dela teritorije nezavisnom državom. Mislim da to nije nešto što suštinski želimo da ustanovimo kao tradiciju. Postoje vrlo dobri razlozi za protivljenje međunarodnim nastojanjima da se Kosovo odvoji od Srbije. Možete argumentovati to koliko god želite problemima Srba i Kosovara, ali tu je problem u stvaranju prakse po kojoj bi međunarodna zajednica dala sebi pravo da naređuje ili vrši pritisak da se oduzima određena teritorija nominalnim domaćinima i da im se oduzima suverenitet nad tom određenom teritorijom".
Ovu izjavu "Glas Amerike" je citirao u tekstu u kome se Kosovo, uz neslaganja oko antiraketnog štita (koji Vašington želi da instalira u Poljskoj i Češkoj), navodi kao jedno od dva glavna sporna pitanja u odnosima, koji "nisu dobri", između SAD i Rusije. I bivši komandant flote na Pacifiku, penzionisani admiral Džejms Lajons smatra da kosovska nezavisnost ne bi bila ni u američkom interesu. "Teško je sagledati kakvu bi korist SAD imale od forsiranja rešenja za Kosovo, pogotovu takvog koje preti dodatnom destabilizacijom uzburkanog regiona i političkim sučeljavanjem s Rusijom a takođe i s Kinom", istaknuto je u Lajonsovom napisu u "Vašington tajmsu". On upozorava, ujedno, da su "dominantni elementi u lokalnoj albanskoj upravi – komandanti takozvane Oslobodilačke vojske Kosova – poznati po vezama s globalnim džihadom i organizovanim kriminalom" pa da podrškom nezavisnosti pokrajine SAD "odobravaju stvaranje države nalik talibanskoj (ranije u Avganistanu) u srcu Evrope".
Autor osporava, zatim, teze pojedinih ovdašnjih kongresmena da bi "stvaranje muslimanske države u Evropi, pozdravile muslimanske vlade". Taj "pozdrav" bio bi "kao onaj iz Irana posle eliminacije njegovog arhivirala Sadama Huseina" – dodaje, asocirajući da sada Vašington u Teheranu vidi "veliku opasnost po Ameriku i svet". Lajons zaključuje da Stejt department ne treba da primenjuje liniju bivše administracije Bila Klintona, koju u tekućoj predsedničkoj kampanji "sledi i Hilari Klinton", i da je neophodno da preispita američku politiku prema Kosovu".
Priznavanje nezavisnosti Kosova moglo bi da proizvede niz "neželjenih posledica", predočio je i profesor Gari Bas sa univerziteta Prinston. U članku, koji je juče na svojoj internetskoj stranici preneo "Njujork tajms", on napominje niz mogućnih sličnih koraka – Republike Srpske u BiH, nacionalnih zajednica Valonaca i Flamanaca u Belgiji, Kurdistana u Iraku, Pridnjestrovlja u Moldaviji, Abhazije i Južne Osetije u Gruziji, Aće u Indoneziji, Čečenije u Rusiji, Sinđanga u Kini.
Navodeći niz primera projektovanja merila i selektivnih odgovora na pitanje – kako se zaslužuje nastanak države, Bas sugeriše da bi zapadno "priznavanje kosovske državnosti bez jasnih standarda opravdanosti" otežalo situaciju na nizu mesta u svetu. Pretpostavlja da će se problemi oko "određivanja standarda za secesiju" nastaviti, pa preporučuje budućem šefu Bele kuće da se na tom polju "ne upušta u improvizacije". Jezičke razlike ne mogu biti odgovor na takve dileme, kaže i podseća da "danas u svetu verovatno postoji – 6.900 jezika a samo 192 države, članice UN"...
-----------------------------------------------------------
Kosovu više nego Pakistanu...
Vašington, 7. januara – Ubistvo pakistanske političarke Benazir Buto pojačalo je ovdašnja preispitivanje kursa prema Islamabadu, čije drame Vašington doživljava i kao "podrivanje demokratskih procesa" i "uzdrmavanje značajnog saveznika u borbi protiv terorizma". Otkriva se, pri tom, da su SAD mnogostruko više tamo ulagale u jačanje oružanih nego demokratskih snaga.
Za poslednjih šest godina odavde je Pakistanu data pomoć veća od deset milijardi dolara, ne računajući isporuke iz "diskrecionih fondova", ali je taj novac mahom bio usmeren za borbu protiv uporišta Al Kaide i talibana. Od 1,6 milijardi koje su SAD 2006. odobrile toj zemlji, samo je 22 miliona dolara bilo namenjeno razvoju njene demokratije.
Prošle godine je skromna pomoć gotovo udvostručena na 41 milion dolara. Ali, navodi takođe "Vašington post", ta svota je bila i dalje mala za naciju od 165 miliona ljudi. Nedovoljnost se vidi, dodaje list, iz činjenice da je u okviru "demokratskog programa" više odavde dobilo dvomilionsko Kosovo – 43 miliona dolara.
M. P.
[objavljeno: ]
