Izvor: Politika, 21.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glasanje sa dirigentom
Kuba je izabrala svih 614 predloženih delegata za novi parlament koji treba 24. februara da odluči da li na čelu države ostaje Fidel Kastro
ANALIZA VESTI
Svih 614 delegata, tačno onoliko koliko ih se i našlo na glasačkim listićima izabrano je u nedelju za Narodnu skupštinu, na prvim kubanskim izborima bez javnog prisustva obolelog vođe Fidela Kastra. Svoj listić Kastro je ubacio u kutiju na nepoznatom glasačkom mestu, gde se već osamnaest meseci oporavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od operacije stomaka. Iako je stanje njegovog zdravlja proglašeno za strogo čuvanu državnu tajnu, bolesnik je pre nekoliko dana sam objavio da neće lično prisustvovati u predizbornoj kampanji svoje izborne jedinice, zbog „fizičke slabosti”. Samo nekoliko trenutaka pre toga, brazilski predsednik Lula da Silva proveo je sa Fidelom Kastrom dva sata u razgovoru i poručio svetu da je zdravlje kubanskog vođe „besprekorno” i da je on spreman da se vrati na funkciju.
Izabrani poslanici među kojima je i osamdeset jednogodišnji Fidel, sastaju se 24. februara na konstitutivnoj skupštini na kojoj se biraju 31 član državnog saveta i njegov predsednik. Da li će to biti Fidel Kastro kao uvek do sada? Ili će se dodatnim amandmanom u ustavu za njega ostaviti počasna doživotna funkcija, dok će se u skladu sa promenama koje se najavljuju iz vrha komunističke nomenklature, vodeće mesto prepustiti mlađoj generaciji?
Latinoamerički analitičari procenjuju da su moguća tri scenarija u narednih nekoliko meseci u vezi sa pozicijom najdugovečnijeg šefa države u ovom regionu: Da se oporavljen Fidel Kastro vrati na čelo države, da svoje funkcije prepusti trajno mlađem bratu sedamdeset šestogodišnjem Raulu (u julu 2006, odlazeći na operaciju Fidel je odredio da njegove funkcije do oporavka privremeno preuzima Raul Kastro). Treća varijanta je da se na vrh vlasti postavi znatno mlađe rukovodstvo, nova generacija, na čijem bi čelu, kako neki pominju, bio pedeset sedmogodišnji lekar, pedijatar i ekonomista Karlos Lage, sadašnji potpredsednik.
Lage, zagovornik ekonomskih promena
Zagovornik bržih ekonomskih reformi i promena u društvu obeleženom teškim nestašicama osnovnih namirnica i životnih potrepština, Lage je postao, kako se tvrdi, najčvršći oslonac Raula Kastra. Dok je u vreme Fidela on bio na marginama, Lage je, kako se primećuje, postao prva violina Raula Kastra. Kao kubanski predstavnik on često, umesto sadašnjeg ministra spoljnih poslova Felipe Peresa Roke, putuje na važne međunarodne skupove.
Pripisuje mu se zasluga što je pogurao direktore državnih preduzeća da pojačaju produktivnost posle pada Sovjetskog Saveza , ranih devedesetih. On je nadzirao niz ekonomskih promena koje su dovele do ograničenih i posrednih malih privatnih biznisa.
Kada je Fidel najavio svoje privremeno povlačenje, energiju i finansije poverio je Lageu, članu centralnog komiteta KPK od 1991. i jednom od mlađih članova Kastrovog užeg kruga. Njegov sin, takođe Karlos Lage, predsednik je uticajne Federacije univerzitetskih studenata u čijim su se aulama poslednjih meseci čuli neuobičajeno oštri apeli za promene. Kritika je, kako to biva, bila inicirana iz vrha vlasti.
Više mladih u novom parlamentu
U novom parlamentu su i veterani okvalifikovani spolja kao čvrstolinijaši, kao što su predsednik Skupštine Rikardo Alarkon ili ministar spoljnih poslova Felipe Peres Roke. Ali zvanični kubanski mediji ističu da je među novim pridošlicama više žena i tamnoputih „afrokubanaca”. Šezdeset posto kandidata rođeno je posle kubanske revolucije (1959).
Američki analitičari, za razliku od južnoameričkih kolega, sa skepsom gledaju na moguće suštinske promene na Kubi. Oni očekuju da će, kao i svih ovih godina, „stari i novi vernici” dizati dva prsta i odobravati svaku predloženu izmenu, ali da je spontanost isključena u ovom procesu. Svi predlozi prethodno će morati da budu overeni u najužem Kastrovom krugu. Novi sastav mogao bi glasnije da progovori tek kada Fidela Kastra više ne bude, kaže Brajan Latel, bivši analitičar CIA, autor nove knjige o Kubi posle Kastra.
Nikada se nije desilo da ijedan predloženi kandidat na Kubi izgubi na izborima, ali glasači ipak, kako ističe harvardski profesor Horhe Dominges, koriste „suptilne načine da ispolje svoje nezadovoljstvo”. Tako se desilo da na prethodnim izborima milion Kubanaca preda prazne listiće ili da ih na neki način namerno učini nevažećim. Glasanje na Kubi nije obavezno, ali partijski aktivisti posećuju stanove onih koji su oklevali da ispune svoju dužnost. Ako Kubanac ne izađe na glasačko mesto do podne, to je siguran znak o njegovoj političkoj (ne)podobnosti.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 22/01/2008]
