Izvor: Glas javnosti, 29.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glas Rusije: Energetski sporazum - vreme ide!
Energetski sporazum između Rusije i Srbije ponovo zauzima prve stane srpskih listova. Povod je, istina, poprilično sumnjiv. Sve češće se pojavljuju nekakve spletke, slučajne omaške i pretpostavke, suvišne u tako ozbiljnom poslu kao što je izgradnja gasovoda iz Rusije u Evropu. Štampa uglavnom razmišlja o tome da li će ministar ekonomije Dinkić uspeti da presudi potpisanom u prisustvu predsednika dveju zemalja sporazumu i da li će opozicija pustiti najzad ratifikaciju ovog dokumenta >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << na skupštinski dnevni red.
Na rečima, istina, svi su spremni za saradnju. Isti taj Dinkić uverava javnost da će sporazum biti ratifikovan u prvoj polovini septembra, a lider opozicije radikal Toma Nikolić čak traži vanrednu sednicu srpskog parlamenta 2. septembra isključivo radi ratifikacije gasnog sporazuma sa Rusijom.
Ali, ako se malo dublje kopne, ispada da Dinkić odmah posle ratifikacije planira da revidira sve njegove uslove, od cene za NIS, za šta je čak za velike pare najmio revizore iz „Dilojt Tuša“ - jer oni kao bolje od „Gasproma“ znaju koliko kompanija košta - do povećanja kapaciteta srpske deonice gasovoda. Uzgred, tu bi trebalo da bira šta je važnije - kapacitet gasa na kome Srbija može realno da zaradi ili NIS sa njegovom jednokratnom vrednošću, jer ako se računa na poboljšanje uslova oko gasa, ne bi trebalo istovremeno licitirati oko cene za naftnu kompaniju. Tako se seda između dve stolice.
Dinkićevi manevri, uostalom, ne zbunjuju samo posmatrače. Ministar energetike Petar Škundrić bio je primoran da poseti da ozbiljna država mora da stane iza onoga što je najviše državno rukovodstvo Srbije potpisalo.
Sad nekoliko reči o opoziciji, koja na sve moguće načine izražava podršku Rusiji i svemu što je za nju vezano. Ni tu nije sve baš tako jednostavno. Bez obzira na izjave o prvorazrednom značaju energetskog sporazuma, opozicija je spremna da ga ratifikuje samo na specijalno zakazanoj vanrednoj sednici parlamenta. A ako vlast odluči da nastavi onu prekinutu u julu, na kojoj je pored ostalih pitanja stajao i dokument koji je potpisan u Moskvi, onda će se naći važnije teme od gasa.
A vreme ide. Dok srpski političari rešavaju svoja unutrašnja, često dnevna pitanja, čeka ih ne samo jedna od najvećih energetskih kompanija u svetu - „Gasprom“, već i italijanski koncern „Eni“, praćen brojnim evropskim partnerima, koji žele da se pridruže projektu. I samo želja ruskog rukovodstva da pomogne Srbiji pretvorivši je u jednog od značajnih gasnih igrača na kontinentu ograničava težnju naših partnera da prenesu trasu gasovoda na teritoriju Rumunije.
U nasem narodu za ovakve situacije postoji jedna originalna poslovica ali je vrlo nepristona.
