Izvor: Politika, 30.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glancanje biografije
Šrederova autorska groznica: memoari kao drugi, korigovani život i pokušaj da se naknadno dobiju ranije izgubljene bitke
Od našeg stalnog dopisnika
BERLIN, jula – Kao da je u tome tragika njihove sudbine: i najuspešnije lidere samo smrt može da spasi od, kad vreme dođe, neumitnog poraza. Pobednici najčešće nisu bolji, ali je na njihovoj strani nepredvidljivo raspoloženje birača i naroda koji, kao ćudljiva reka, jednostavno krene drugim tokom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Velikog Vilija Branta je sa trona oterala, u času kada je, zbog svoje čuvene "istočne politike" sticao ugled u svetu i priznanja, kakva nije imao nijedan nemački kancelar ni pre ni posle njega (Nobelova nagrada za mir, između ostalog), banalna špijunska afera: jedan od njegovih saradnika, Ginter Gijom, nedopustivo zakasnelo je otkriven kao agent famozne istočnonemačke tajne policije Štazi.
Taman kad je poverovao da je večit – vladao je punih šesnaest godina – Helmutu Kolu je poraz naneo Gerhard Šreder, iako se na listi onih koji su to pre njega uzalud pokušavali da ostvare nalazilo zvučnijih imena i potencijalno boljih kandidata.
Astronomski honorari
On sam je nepromišljeno utrčao u sopstveni poraz. Raspisao je izbore pre roka očigledno previše verujući demoskopima. Njegove lične političke akcije kotirale su se (daleko) bolje nego one Angele Merkel, protiv koje je, činilo se, bilo sve: žena, bez velikog političkog iskustva, i to sa istočne strane.
Merkelova danas sedi na tronu, a Šreder piše memoare i, kao toliki njegovi prethodnici, pokušava da naknadno dobije izgubljene bitke.
Pre nego što je umočio pero u mastilo, Šreder je, kažu, dobio od uglednog hamburškog izdavača Hofman i Kampe milion evra. Više nego njegov prethodnik, Helmut Kol, koji u ovom času ispisuje treći memoarski tom.
I tog časa je pokrenuta moćna propagandna mašinerija. Sve je programirano sa milimetarskom preciznošću: Šrederov "Život u politici" će se pojaviti tačno 25. oktobra – diktat čuvenog frankfurtskog sajma knjiga – na tačno 512 stranica, koštaće 25 evra. "Špiglov" autor Jirgen Lajneman, koji Šredera poznaje bolje nego iko u medijskom svetu, snima o njemu dokumentarni film (45 minuta), koji će se prikazati dva dana pre promocije memoara, na prvom televizijskom programu, u udarnom terminu, odmah posle vesti koje se emituju u 20 sati. Korice su već štampane, početni tiraž određen na 500.000 primeraka, od čega polovina stiže uz božićne fešte i grozničavo traganje za poklonima, čeka se samo – tekst.
Da mu sreća nije okrenula leđa, ovo je trebalo da bude njegovo leto. Ono što je on sejao u dubokim reformskim brazdama i često bolnim rezovima, sada, međutim, drugi žanju: rekordna nezaposlenost napokon počinje da se smanjuje, konjunktura se polako zahuktava, raspoloženje do juče sumornih Nemaca uočljivo se popravlja, a nedavno završeno svetsko prvenstvo u fudbalu, koje je on "doneo" u zemlju, gotovo je usijalo nacionalna osećanja: da nije prerano "skočio u vodu", 24. septembra, kada je bilo planirano da se održe redovni parlamentarni izbori, verovatno bi trijumfalno, treći put, prošao kroz cilj.
Sada ga, u danima neočekivano vrelog nemačkog leta, trese groznica: iz njegove autorske radionice izdavaču je stigao tek deo teksta, a vreme neumitno juri.
Temperaturu urednika u izdavačkoj kući podižu, kako se čuje, strah da Šreder neće stići da uradi ono na šta se tvrdo obavezao i – prilično "sirov" materijal, iako se o tome ćuti, koji im stiže i koji traži radikalnu, ne samo stilističku doradu.
Prvo poglavlje, koje je već predato izdavaču – "pokriva" izbornu pobedu 1998. – pisano je, kažu, sveže i dinamično, ali je potom kruti politički jezik počeo da čini svoje. Na margine transkripta redaktori sve učestalije ispisuju sugestije, traže preciziranja i "dokaze": ono što se kod autora podrazumeva, ne mora uvek biti jasno i uverljivo čitaocima.
Autorska radionica
U "sklapanju" memoara, kako to u ovakvim prilikama biva, učestvuje čitav jedan tim najbližih Šrederovih saradnika iz vremena političke moći, od sekretarice do iskusnog novinarskog profesionalca, svojevremeno saradnika "Zidojče cajtunga", pa urednika u drugom programu (javne) televizije (CDF), pisca govora Viliju Brantu i bivšeg vladinog predstavnika za štampu, Uve Karsten Hajea.
Svako ima posebno zaduženje, od pribavljanja neophodnih dokumenata, proveravanja podataka i datuma, do finalne "politure", koja je prepuštena Hajeu. Svaka reč je, međutim, moja, tvrdi autor memoara, za čije štivo su, zbog dramatičnih događaja koji su se zbili u sedam godina Šrederove vladavine – od NATO bombardovanja Jugoslavije, gde se Šreder našao na "prvoj liniji fronta", do rata u Iraku, kad se preobratio u velikog pacifistu, i ozbiljnog zaoštravanja nemačko-američkih odnosa, veoma zainteresovani izdavači u inostranstvu.
Pravo na objavljivanje već su otkupili izdavači iz Francuske, Rusije i Turske.
Ražanj je pripremljen, svi trljaju ruke, iako je zec još u šumi. Šreder bije, u autorskom grču, bitku sa vremenom. Povukao se u svoj letnjikovac i – diktira. Prvi čitalac sirovog materijala je sigurno njegova krhka, ali ambiciozna i odlučna supruga Doris. Nesporno kompetentna za taj posao: pre nego što je promenila prezime, godinama je radila kao profesionalni novinar, na kraju u minhenskom "Fokusu".
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 30.07.2006.]
