Izvor: Vostok.rs, 19.Apr.2012, 22:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gimnastika uma
19.04.2012. -
Međunarodna naučna grupa je otkrila gene koji određuju rizik razvoja ozbiljnih psihičkih bolesti. Uz poznavanje ovih gena zahvaljujući lekovima bitno se može smanjiti verovatnoća obolevanja. Takav je zaključak istraživanja 200 naučnika iz celog sveta, objavljenog u časočisu Nature Genetics. Ipak, svi lekovi treba da budu dopunjeni gimnastikom uma, smatraju ruski stručnjaci.
Naučna grupa koja je okupila naučnike iz 100 svetskih institucija tražila >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je gene koji utiču na razvoj šizofrenije, manijakalno-depresivne psihoze, depresije i Alchajmerove bolesti – staračkog slaboumlja. Kako objašnjava jedan od istraživača – profesor neurologije na Kalifornijskom univerzitetu Pol Tompson, milioni ljudi imaju u svojim DNK varijacije koje pomažu da se poveća ili smanji otpornost mozga na veliki deo bolesti. „Kad odredimo ovaj gen možemo da smanjimo rizik od obolevanja uz pomoć lekova," – kaže on.
Međutim, bolest ni iz daleka nije uvek moguće blokirati samo uz pomoć borbe protiv lošeg naslednog faktora. Genetski koren postoji kod svih psihičkih obolenja, ističe vodeći naučni saradnik Instituta za višu nervnu delatnost i neurofiziologiju Karina Sarkisova. Međutim, nijedna bolest nije uslovljena samo naslednim faktorom, već i spoljnim uzrocima, precizira Sarkisova.
„Postoje još faktori sredine. Nervne bolesti mogu izazvati i zarazne virusne bolesti, i toksične materije, i stresovi. U nama se ne ispoljavaju svi geni koji su u nas utkani, ali ih mogu aktivirati različiti faktori sredine."
Za sprečavanje bolesti bilo bi dobro da svako ima svoj „genetski portret", nastavlja Karina Sarkisova. Jer, lekarska preventiva bolesti nije uvek najbolji izlaz. Svi preparati koji se primenjuju u terapiji psihičkih bolesti imaju i kontraindikacije. Treba stvarati i druge metode lečenja, ističe stručnjak. Tako je na primer, u prošlom veku uspešnu metodiku za lečenje psihičkih bolesti predložio utemeljivač ruske neuropsihologije Aleksandar Lurija. On je radio s bolesnicima koji su imali lokalna oštećenja mozga i dokazao je da funkcije ovih oštećenih zona mogu preuzeti drugi – zdravi – delovi mozga. Lurija je za to smislio specijalnu umnu gimnastiku.
„Mi ne znamo kako se manipuliše genima, - kaže psihofiziolog Valerija Strelec. – Bolest se može sprečiti, ako se čoveku stvore povoljni psihološki uslovi."Pre svega, treba razgovarati s neurološkim bolesnicima, treba ih navoditi da pričaju o svojim osećanjima. Ovakvi razgovori mogu korigovati doživljaj sopstvene ličnosti kod šizofreničara, poboljšati ponašanje psihički neuravnotežee dece, a takođe pomoći za uspostavljanje kontakta sa svetom kod obolelih od autizma.
Još jedna metodika jeste art-terapija. Po nekim podacima, Mocart je bolovao od Turetove bolesti i od spontanog brbljanja kojim je ona praćena. Njegov glavni „doktor" je bilo stvaralaštvo. Aktivan, stvaralački doživljaj sveta pomaže u obnavljanju sećanja kod bolesnika koji pate od Alchajmerove bolesti, ističe profesor Strelec.
„U starosti se kod ljudi smanjuje broj neurotransmitera, materija koje spajaju neurone. A za normalnu moždanu delatnost je potrebno da neuroni obavezno budu povezani. Emocije mogu da izazovu aktivaciju mozga."
Postoje i druge metode za lečenje psihičkih bolesti, na primer, dijeta. Nedostatak serotonina koji reguliše emocije, može da dovede do depresija ili agresije. Da bi serotonin dospeo u mozak potrebna je glukoza, nešto slatko. U svakom slučaju, ne treba apsolutizovati nijedan od metoda za lečenje psihičkih bolesti. Danas naučnici prikupljaju pojedinačne činjenice. Moguće je da će vrlo brzo one biti uklopljene u jedinstvenu sliku.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
.jpg)
