Izvor: Blic, 18.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Generalova bitka za Belu kuću
Generalova bitka za Belu kuću
General u penziji Vesli Klark ušao je kroz širom otvorena vrata u predsedničku trku iako nema iskustva u domaćoj politici. Međutim, Klark može da ponudi Demokratskoj stranci jednu stvar do koje je njoj veoma stalo - novu nadu da je poraz sadašnjeg predsednika Džordža Buša moguć.
'Najvažnije pitanje danas u Americi jeste naša bezbednost na domaćem tlu i u inostranstvu. To je ono što Americi najviše treba. Ja sam najbolji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << među svim potencijalnim kandidatima koji je sposoban da radi na bezbednosti naše zemlje', rekao je Klark uoči zvaničnog objavljivanja kandidature.
Vesli Klark (58) je deseti kandidat Demokratske stranke koji će pokušati da kroz partijske izbore izbori mesto protivkandidata sadašnjem predsedniku SAD Džordžu Bušu, na izborima koji će se održati naredne godine.
U prednosti se nalazi bivši guverner Vermonta Havard Din, ali je veliki deo pristalica Demokratske stranke još neopredeljen, kao i neki partijski lideri, što bi moglo da pomogne ostalim kandidatima da se probiju u prvi plan.
Istraživanja javnog mnjenja u SAD pokazuju da je Buš veoma ranjiv zbog loše ekonomske situacije u zemlji i neprekidnog talasa nasilja kojem su američki vojnici izloženi u Iraku. Ulazak generala Klarka u predsedničku trku Demokratskoj stranci je ponudio odgovor sa 'četiri zvezdice' na Bušov eventualni pokušaj da pridobije glasače, stavljajući nacionalnu bezbednost u prvi plan.
Američki mediji navode da je Klarkova biografija besprekorna. Bio je prvi u svojoj klasi na vojnoj školi 'Vest Point' 1966. godine, šef južne komande armije SAD i komandant NATO tokom akcije na Kosovu i Metohiji 1999. godine.
Mediji, naravno, zaboravljaju da podsete da je Klark bio odgovoran za bombardovanje zgrade RTS u Beogradu, gađanje kolone izbeglica, voza i autobusa punih putnika i drugih civilnih ciljeva. Poslednjih nedelja svetski mediji počinju da podsećaju na događaj koji se desio na kraju bombardovanja Jugoslavije, kada je Klark umalo izazvao treći svetski rat. Radilo se o njegovoj naredbi britanskom generalu Majku Džeksonu da britanski padobranci napadnu ruske vojnike koji su krenuli da se lociraju na prištinskom aerodromu 'Slatina'. Ovaj događaj Klark je opisao u svojoj autobiografiji, a o njemu je govorio i u jednom televizijskom gostovanju.
- Bila je nedelja, 13. jun, oko 8.30 ujutru. Džekson mi je rekao da ne želi da ispuni moje naređenje o blokiranju ruskih trupa. Dugo smo o tome razgovarali. General Džekson je bio uporan i nisam uspeo da ga ubedim. Potom sam pozvao britansku komandu i rekao sam i šta se dešava. Kazali su mi da oni podržavaju generala Majka Džeksona. I ne samo to, rekli su mi da Džeksona podržava i načelnik američke vojske general Hju Šelton, što me je veoma iznenadilo - rekao je Klark u intervjuu. Neposredno nakon ovog incidenta Klark je smenjen. Mediji mu zameraju da se nikada nije bavio politikom. Čak ni tokom studija nije bio aktivan u ovoj oblasti života.
Četiri meseca uoči prvog prebrojavanja glasova u Demokratskoj stranci Klark nema formalnu organizaciju u ključnim državama, na računima ima malo novca, a osoblje mu je sastavljeno uglavnom od pripadnika nekadašnje administracije bivšeg predsednika Bila Klintona i bivšeg potpredsednika Ala Gora.
Klark je svoj govor prilikom podnošenja kandidature posvetio uglavnom pitanjima vezanim za pravo abortusa, bolju zdravstvenu zaštitu i smanjenje poraza pripadnicima srednje klase. Klark je bio redovan gost u televizijskim emisijama i veliki je kritičar rata u Iraku, kao i naporima Buša da se uvede mir u ovu državu. Ipak, i ostali kandidati Demokratske stranke su takođe oštro kritikovali ratnu epizodu u Iraku.
Njegov tim je sastavljen od veterana, koji bi mogli da mu otvore mnoga vrata u Vašingtonu u potrazi za novcem i što boljom organizacijom kampanje. Neki od uticajnih članova Demokratske stranke upravo su se juče sastali sa njim, a savetnici tvrde da se priprema nekonvencionalna strategija u pokušaju da se prigrabi što veća popularnost preko medija. Ajova i Novi Hempšir, tradicionalna utočišta Demokratske stranke, prve su Klarkove stanice na putu ka Vašingtonu.
Klark je prvi put hrabrost dokazao sa 14 godina, kada je u želji da postane savetnik u kampu skočio sa starog železničkog mosta u reku. To je bio uslov direktora kampa, armijskog veterana iz Drugog svetskog rata. Samo četvorica dečaka su iz grupe ispunila taj uslov.
'Potrebna vam je hrabrost i vera, morate očekivati da ispunite teške zadatke ukoliko želite da budete lider', rekao je Klark, prisećajući se tog trenutka. Dženifer Donihju iz Instituta za politiku u Novom Hempširu kaže da se predsednička trka tek otvara u Demokratskoj stranci.
'Ljudi još žele da vide viteza u sjajnom oklopu. Zapravo ono što mnogi članovi Demokratske stranke žele jeste da se pronađe dobra alternativa Davardu Dinu, čija bi nominacija na zvaničnim izborima mogla da bude poput poniženja i katastrofe koju je Džordž Mekgovern doživeo u duelu sa Ričardom Niksonom 1972. godine'. A. Petrović
