Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Sep.2020, 18:24

Generalna Skupština UN u znaku korone

Generalna skupština Ujedinjenih nacija, 75 po redu, ove godine se održava u nešto izmenjenim uslovima zbog pandemije virusa kovid-19, a obeležili su je govori lidera zemalja koji su isticali goruće probleme zemalja iz kojih dolaze.

Tema ovogodišnje generalne debate, koja se ove godine održava od 22. do 26. septembra i 29. septembra, jeste "Budućnost kakvu hoćemo, UN kakve nam trebaju: reafirmisanje kolektivne posvećenosti multilateralizmu - borba protiv kovida-19 kroz >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << efikasne multilateralne akcije".

Zbog aktuelne pandemije govori državnika bili su snimljeni i vremenski ograničeni, a lideri su imali priliku da za 15-ak minuta prikažu pandemiju iz ugla svojih zemalja i predstave svoje vizije napora u borbi protiv virusa.

Pre same debate, 21. septembra održana je posebna sednica posvećena 75-godišnjici UN, na kojoj su lideri 182 od 193 zemlje, članice UN imali tri minuta da kažu nešto tim povodom.

Otvarajući sesiju generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je da se svet suovčava sa "epohalnom" zdravstvenom krizom i ukazao na najveću ekonomsku nesreću i gubitak radnih mesta od Drugog svetskog rata, opasne pretnje ljudskim pravima i pretnju novog hladnog rata između SAD i Kine.

Prvog dana generalne debate američki predsednik Donald Tramp iskoristio je priliku da optuži Kinu da nije na vreme podelila informacije o virusu, da su SAD vodile bitku protiv velikog neprijatelja - "kineskog virusa" i pozvao UN da proglase Kinu odgovornom za širenje virusa.

Takođe, on je istakao da SAD ispunjavaju svoju sudbinu mirotvorca, nakon što su pomogle da se postignu sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, kao i sporazum o normalizaciji odnosa između Izraela, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina.

Sa druge strane kineski predsednik je tokom debate rekao da Kina nema nameru da vodi hladni ni topli rat ni sa jednom zemljom i dodao da bi sva neslaganja trebalo rešavati dijalogom i pregovorima, kao i da će Kina zemljama u razvoju prioritetno ponuditi vakcinu protiv kovida-19 čim se pusti u upotrebu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin ponudio je službenicima UN besplatno vakcinisanje vakcinom koju je Rusija razvila, ali i iskoristio priliku da skrene pažnju da Rusija do sada nije čula reakciju SAD i njihovih saveznika o predlogu Moskve da se uvede moratorijum na raspoređivanje kopnenih raketa srednjeg i kratkog dometa.

Francuski predsednik Emanuel Makron kazao je tokom govora da bi pandemija trebalo da podstakne narode da rade zajedno i odupru se svetskom poretku u kome dominiraju SAD i Kina, ali je istovremeno i osudio neuspeh UN da unište virus.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan istakao je da su uzaludni svi pokušaji da ta zemlja bude isključena iz planova u istočnom Mediteranu i predložio održavanje regionalne konferencije svih mediteranskih država, uključujući Turke na severu Kipra, povodim tenzija oko pomorskih granica i istraživanju ugljovodoničnih resursa u tom spornom regionu.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao je UN da oslobodi "okupiranu teritoriju" Krima od Rusije i dodao da je njegova zemlja u zamrznutom ratu sa proruski orjentisanim pobunjenicima.

Predsednik Libana ukazao je da je toj zemlji, nakon eksplozije od prošlog meseca potrebna pomoć međunarodne zajednice i zatražio pomoć u izgradnji glavne luke te zemlje.

Vršilac dužnosti predsednika Bolivije Žanin Anjez navela je da su predstojeći izbori u toj zemlji izbori između slobode i ugnjetavanja.

Predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović rekao je da kriza multilateralizma koja je zahvatila čitav svet, nije zaobišla ni UN, ali da je aktuelna pandemija pokazala da ta organizacija i dalje ima veliki značaj.

On je iskoristio priliku da pozove EU da snažnije podrži BiH u nošenju sa sve većim brojem migranata koji teže da se domognu zapadnoevropskih zemalja.

Na zasedanju Generalne skupštine govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je poručio da je spoljna politika Srbije usmerena na evropske integracije, produbljivanje saradnje sa zemljama širom sveta, a posebno na odnose sa susedima, odnosno regionalnu saradnju.

Ovogodišnje zasedanja Generalne skupštine obeležilo je i nekoliko zanimljivosti, pre svega da među govornicima prvog dana debate nije bilo nijedne žene, a da je prva žena koja se obratila predstavnicima zemalja članica UN bila slovačka predsednica Zuzana Čaputova i to tek u sredu popodne.

Takođe, neki lideri su prvi put govorili pred Ujedinjenim nacijama, poput predsednika Venecuele Nikolasa Madura i Filipina Rodriga Dutertea koji je govorio prvi put za četiri godine koliko je na vlasti.

Kralj Saudijske Arabije Salman takođe je govorio okupljenima, a to je ujedno tek drugi put za 60 godina da se monarh te zemlje obraća UN.

I populistički predsednik Tanzanije prvi put se obratio Ujedinjenim nacijama, a zanimljivo je što predstavnik Nemačke nije učestvovao u Generalnoj debati, već samo u posebnoj sednici, kada se u trominutnom govoru, povodom 75-godišnice UN putem video linka obratila nemačka kancelarka Angela Merkel.

Generalna debata godišnje skupštine UN trebalo bi da se završi u utorak, 29. septembra.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...