Izvor: Politika, 10.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gejts za izlaz
Da li će budući ministar odbrane premostiti razlike između vojnih i civilnih vođa i primeniti novi pristup ratu u Iraku
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 9. novembra – Odavno jedan predlog kadrovske promene u državnom vrhu nije dočekan s tako velikom dozom odobravanja kao juče objavljena smena na vrhu Pentagona. Originalnost takve saglasnosti povećava i činjenica da do reza na čelu ministarstva odbrane dolazi usred jednog od najvećih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ratova koje je Amerika vodila u poslednjih pola veka.
Tu smenu analitičari ovde mahom doživljavaju kao znak mogućnog zaokreta u pristupu frontu u Iraku. Takvu tezu potkrepljuju s bar dve činjenice: prvo, poraz vladajućih republikanaca na prekjučerašnjim parlamentarnim izborima dobrim delom je posledica nezadovoljstva građana haotizacijom na tom bojištu, pa taj "referendumski ishod" mora da se odrazi u politici Bele kuće; drugo, budući šef Pentagona Robert Gejts (63) važi za čoveka "sklonog konsenzusu u političkom odlučivanju i za profesionalca koji smatra da strateški kurs u Iraku mora da se suštinski prilagodi novim okolnostima", što su osobine koje nisu krasile odlazećeg ministra Donalda Ramsfelda (74).
Od Gejtsa (čije je prezime istovetno sa prezimenom šefa Microsofta i u prevodu znači – kapije, ulazi), zapravo, očekuje se da bitno doprinese pronalaženju – izlaza iz iračkog "ćorsokaka". On bi mogao – prognozira danas "Vašington post", pozivajući se na ocene poznavalaca – da "sruši barijere koje su u Ramsfeldovom mandatu podignute između civilnih i vojnih vođa, kao i između Pentagona i drugih državnih agencija".
Mogao bi, predviđa se dalje, čak i da zadobije jedinstvenu podršku obeju glavnih partija, ne samo prilikom neophodne potvrde kandidature u Senatu, nego i u budućim planovima i akcijama. Takve nade deluju kao preterani optimizam, potreban naciji kojom trenutno prevladava strateški pesimizam.
Ali, jedan od ovdašnjih globalističkih autoriteta, bezbednosni veteran Demokratske partije, Zbignjev Bžežinski našao je u kandidovanju Gejtsa razlog da pohvali Belu kuću. "Ta nominacija je nešto najbolje što je Buš učinio za svojih šest godina predsednikovanja", izjavio je novinarima.
Iako se iz vrhunske politike povukao pre 13 godina, Gejts je u njoj ostavio dubok trag koji mu je pomogao da se u nju sada vraća. Bio je, podseća se, važan saradnik čak pet američkih predsednika – Niksona, Forda, Regana, Kartera i Buša starijeg, kome je bio šef CIA (1991–1993).
Hijerarhijski uzlet opet je u vezi sa Bušem (mlađim) s kojim je, kažu, u vrlo prijateljskim odnosima i koji ga oslovljava sa "Bob". Sadašnji šef Bele kuće mu je svojevremeno, navodi se, predlagao da postane prvi objedinjavajući direktor svih 16 obaveštajnih službi SAD, ali je ovaj to odbio posvetivši se vođenju poslova na teksaskom univerzitetu "A end M".
Novu ponudu – za preuzimanje vođstva u Pentagonu – Gejts je prihvatio. "Nisam oklevao da prihvatim predsednikov poziv, jer su mnogi američki sinovi i kćeri u našim oružanim snagama sada na teškim iskušenjima", objasnio je na jučerašnjoj ceremoniji u Beloj kući.
Hroničari podsećaju da je svojevremeno kao doktor ruske istorije, s diplomom univerziteta Džordžtaun, učestvovao u oblikovanju politike posle pada Berlinskog zida i u vreme rastakanja SSSR-a. Pojedini njegovi saradnici iz tog vremena prebacuju mu da je "politizovao obaveštajni rad", dok se drugi prisećaju i kako je bio "na tapetu" zbog afere "Iran-kontra" osamdesetih.
Većina ga, međutim, definiše kao "pragmatičara bez uplitanja ideologije". Kao takav je uvršćen u dvopartijsku studijsku grupu, koja Bušu treba da predloži nove metode za rešavanje iračke krize. Čuje se da je na tim sastancima on kritikovao pristup koji je praktikovao Ramsfeld. "Ramsfeld je rvač, a Gejts voli planinarenje", opisuju njihove strateške pristupe ljudi koji su radili sa obojicom. Pa konkretizuju: Ramsfeld je bio jedan od glavnih projektanata invazije na Irak 2003, a Gejts je Bušu starijem savetovao da ne nadire u Irak posle "Pustinjske oluje" 1991.
Budući čelnik Pentagona je čovek koji ne srlja u rat, dodaju. Ostaje da se vidi da li će uspeti da nađe izlaz iz tekućeg rata, gde su dosadašnji američki neuspesi doprineli izbornom porazu vladajućih republikanaca, ali i – njegovom unapređenju u funkcionera koji treba da "vadi kestenje iz vatre".
M. Pantelić
[objavljeno: 10.11.2006.]
