Izvor: Deutsche Welle, 01.Okt.2018, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde su te burke u Austriji?
Pre godinu dana Austrija je uvela zabranu potpunog pokrivanja lica. Međutim, pošto u toj zemlji gotovo da uopšte nema žena koje nose burku, policija se brine o apsurdnim, sporednim pojavama.
Na „Vesninom štandu bečkih kobasica“ (Vesna's Wiener Würschtlstand), na Trgu Viktora Adlera u glavnom gradu Austrije, retko kada je tiho i mirno. Ume čak da bude i veoma bučno. Kao na Balkanu. Tako je i ovoga puta. Njene mušterije, uz vino, glasno razgovaraju o politici. Nadvikuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << se. Ali čim počne da se priča o zabrani burke, galama utihne. Bar na nekoliko sekundi.
„Nije se ništa mnogo promenilo“, prekida tišinu Herbert Trapel i sleže ramenima. „Kad je to uvedeno? U aprilu, tako nešto“, dodaje Vesna Dudek, vlasnica kioska poreklom iz Srbije. Kaže da je pre zabrane viđala potpuno pokrivene žene i da ih sada nema. I što se tiče teme, ona, kaže, nema više šta da doda.
Pre godinu dana to je izgledalo sasvim drukčije. U vreme kada je Austrija 1. Oktobra 2017. – a ne „u aprilu“ – uvela zabranu nošenja burke, odnosno zabranu pokrivanja lica, u zemlje se o tome žestoko diskutovalo. Žestoke su bile debate i u inostranstvu. Naime, već na početku gotovo sve je krenulo po zlu: policija je delovala protiv maskiranih maskota i uličnih muzičara, upozoravala bicikliste ako lice previše navuku šalove.
Zabrana burke je, naime, imala jednu odlučujuću grešku u konstrukciji: ona po zakonu nije smela da izričito bude zabrana nošenja burki, jer bi to predstavljalo jednostranu diskriminaciju muslimana. Zato je bivša vlada to formulisala verski neutralno, kao „zakon protiv pokrivanja lica“ – i svim ljudima zabranila pokrivanje lica.
Protiv žena koje nose burke policija je otada veoma retko nešto preduzimala – zato što u Austriji gotovo i da nema žena koje se potpuno pokrivaju. Umesto toga, novčana kazna izrečena je jednom muškarcu koji je u kostimu morskog psa delio reklamne letke za jednu prodavnicu elektronske robe pod imenom „McShark“ (shark – na engleskom morski pas).
„Informativni razgovor“ sa policijom
BBC je s podsmehom izveštavao o tom slučaju, a i poznati nemački satiričar Jan Bemerman je takođe zbijao šale na taj račun. Zabrana nošenja burke koja kao takva u stvari nije smela da bude donesena, Austrija je načinila predmetom sprdnje, a onima koji kritikuju austrijsko skretanje udesno poslužila kao argument: „Gledajte, to se događa kad populizam pobedi razum.“
Hidžab, šajla, čador
To je argument koji se ne sviđa Herbertu Trapelu. Uprkos svim poteškoćama u primeni, on smatra da je zakon ispravan. „Zato što čovek često ima osećaj da ljudi s burkom nešto skrivaju“, kaže 63-godišnjak. „Ne volim to.“ Herbert objašnjava da na svom radnom mestu, u bolnici, dosta radi sa stranim pacijentkinjama i da mu je upravo tamo veoma važno da ljudi otvoreno pokazuju svoje lice. Nema, kaže, ništa protiv islama, ali ima protiv „svih tih pokrivanja“.
Herbert Trapel ispred Vesninog kioska
Ono što Herbert Trapel misli pod „pokrivanje“, na Trgu Viktora Adlera u Beču može dobro da se vidi. Mnoge žene nose komplikovano svezane hidžabe, labavo pričvršćene šajle ili čador, maramu koja seže do poda. Deseti bečki okrug važi kao jedna od četvrti u kojoj živi najveći broj muslimana u glavnom gradu Austrije, iako se taj utisak bazira samo na procenama. Poslednje pouzdane statistike su iz 2001. godine, tada se 11,2 odsto stanovnika izjasnilo kao muslimani.
„Postalo je teže s maramom“
Beti i Hava se takođe izjašnjavaju kao muslimanke. One bi ove godine trebalo da maturiraju u upravo su stigle iz škole. Sede na stepenicama crkve Sv. Ivana na Trgu Kepler. Obe su rođene u Beču. Kažu da ni pre zabrane nisu na ulicama viđale mnogo žena s burkom. „Možda dve, tri nedeljno“, kaže Hava. Ona na glavi nosi crnu maramu. Priča nam o jednoj prijateljici koja je u potpunosti pokrivena i koja sada retko izlazi napolje. „A i kad izađe, onda nosi medicinsku masku za usta i potvrdu lekara da to mora da čini.“
To je rupa u zakonu koju koriste i mnogi arapski turisti koji posećuju turističke ciljeve u Austriji, recimo mesto Cel am Ze kod Salcburga. Procenjuje se da oko 350.000 turista iz arapskog sveta svake godine poseti taj region. Tamošnja policija je preko leta izdala oko 200 novčanih kazni zbog kršenja zakona o zabrani pokrivanja lica.
Turisti na jezeru kod Cel am Ze pre zabrane
Većina žena otkriva lice nakon informativnog razgovora s policijom, izjavio je pre nekoliko nedelja portparol policije. Bečka policija je u prvoj polovini 2018. godine podnela 20 takvih prijava. Informacije o tome za čitavu zemlju nismo dobili od Ministarstva unutrašnjih poslova. Ne postoji statistika o tome koliko žena u Austriji zaista nosi burku.
„Proteklih godina postalo je teže s maramom“, kaže Hava. Njena prijateljica Beti, koja ne nosi maramu, klima glavom i dodaje: „I u školi primećujem da to sada sve više igra ulogu, da te nastavnici drukčije gledaju.“ Nova koalicija kancelara Sebastijana Kurca prihvatila se te teme – na svoj način: najavila je zakon kojim bi marame trebalo zabraniti u osnovnim školama (do petog razreda) i čak u dečijim vrtićima. Stručnjaci smatraju da statistika nije argument za to, jer sumnjaju da uopšte ima devojčica u obdaništima koje nose maramu.
„Postoje važnije stvari“
Desno orijentisana austrijska vlada vodi „bitku protiv političkog islama“, kako to uglas ponavljaju i Austrijska narodna stranka (ÖVP) i Slobodarska partija Austrije (FPÖ). Zbog toga je vlada i izabrana. Upravo ovde, u Favoritenu, desetom bečkom okrugu, te dvje stranke osvojile su mnogo više glasova nego prosečno u ostatku države.
Ana-Marija Tastekin: Ima i važnijih stvari
FPÖ svoju završnu manifestaciju u izbornoj kampanji tradicionalno drži na Trgu Viktor Adler, i svaki put je to za njim „utakmica na domaćem terenu“. „Islamizacija se mora zaustaviti“, vikao je na tom trgu prošlog oktobra današnji vicekancelar Hajnc-Kristijan Štrahe. Vlada to sada namerava i da ispuni.
Tako je u junu zatvoreno sedam džamija, jedna od njih i u Favoritenu. Nedaleko od te džamije sedi Ana-Marija Tastekin. Ta 35-godišnjakinja pre godinu i po dana odselila se odatle. Danas je došla da poseti svoju prijateljicu. „Previše neljubaznih ljudi, loše mesto za odgajanje dece, kaže uz osmeh. Da, kaže, ranije je viđala neke potpuno pokrivene žene na ulici: „To je uvek privlačilo pažnju, ali mi nikad nije smetalo.“ Ona smatra da su diskusije oko zabrane potpunog pokrivanja „propaganda“. Kaže da ima i važnijih tema…
Razlike u tradicionalnoj muslimanskoj ženskoj odeći su ponekad uočljive samo poznavaocima. Stoga ne treba da čudi što mnogi ne znaju da razlikuju nikab, čador i burku. Osim toga, brojne su žene koje kombinuju elemente nekoliko načina odevanja, što dodatno otežava raspoznavanje. Galerija koju donosimo prikazuje tradicionalne tipove muslimanskog pokrivanja ženskog lica i tela.
Dugački pravougaoni šal koji se slobodno omota oko glave i prebaci se na leđa. Može biti u raznim bojama. Tradicionalno je zastupljena u zemljama Persijskog zaliva.
U širem smislu hidžab je bilo koja odeća koja odgovara šerijatskim propisima. Međutim u zapadnim zemljama hidžab je oznaka za odevni predmet koja muslimankama u potpunosti prekriva kosu, uši i vrat, a u većini slučajeva pada niz leđa. Lice ostaje otkriveno.
Sastoji se iz dva dela. Jedan pokriva glavu slično kapi, a drugi je šal koji često ima formu rukava sa svrhom da pokrije leđa. Reč „amira“ je persijskog porekla i znači „princeza“.
Ogrtač s prorezom za lice sakriva kosu, uši i leđa, seže do struka. Rasprostranjen je na Bliskom istoku i u Turskoj.
Ogrtač koji pokriva telo od glave do pete. Otvoren na prednjem delu, bez ukrasa, obično ga žena pridržava rukom. Lice nije pokriveno, ali krajem ogrtača žena može pokriti lice ako želi. Osim toga, često se nosi u kombinaciji sa nikabom. Rasprostranjen način pokrivanja u Iranu.
Crna tkanina kojom se pokrivaju glava, lice i kosa. Ostavlja samo prorez za oči. Nikab ne bi trebalo pomešati sa drugom tradicionalnom islamskom odećom kao što je abaja, dugi ogrtač ali sa rukavima. Nikab se nosi u zemljama Persijskog zaliva, Jemenu i Pakistanu.
Pokriva celo telo, glavu i lice. Prorez za oči je prekriven mrežom. Tradicionalni način pokrivanja u Srednjoj Aziji i Avganistanu. Burki je slična parandža, ogrtač kombinovan sa čačvanom, tkaninom od konjskih dlaka koja potpuno pokriva lice. Reč potiče iz persijskog, gde je faradži u 16. veku označavala odeću i za muškarce i za žene. Uzbekistanci su reč preinačili u parandža, a Turci u – feredža.
Autor: Uta Štajver
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
