Izvor: Politika, 19.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gašenje žara senzualnosti
Širom sveta i u svim vremenima celibat je bio ključni element ljudskog postojanja. U svojim različitim oblicima oblikovao je religiozni život, kao i živote svetovnih ljudi
Elizabet Abot je profesorka istorije, sa doktoratom iz istorije devetnaestog veka, na koledžu Triniti Univerziteta u Torontu, gde je bila dekan za pitanja studentkinja. Novinarka je i pisac i posebno je zanimaju društvena istorija i zaštita životne sredine. Autor je mnogih knjiga, među kojima su i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Istorija ljubavnica”, „Istorija celibata” i „Šećer: gorkoslatka istorija”.
Dva događaja nadahnula su me da otpočnem obimno istraživanje celibata. Prvi, značajniji, bilo je otkriće iz 1990. godine, razglašeno u svetskim medijima, da su pripadnici hrišćanske braće iz Sirotišta Maunt Kašel u Njufaundlendu, inače javno opredeljeni za celibat, zapravo, u velikom broju aktivni pedofili koji su, služeći se rukama, jezikom, polnim organom, kaišem i lancima, zlostavljali nahočad koja im je poverena na staranje. Drugi događaj odnosio se na to da mi je prijateljica u poverenju šapnula da suprug jedne naše poznanice toleriše neverstvo svoje žene jer se on uzdržava od seksa, a ta iznenađujuća vest uvela me je u svet novog celibata.
Započela sam istraživanje uverena da znam šta je celibat: uzdržavanje od polnog snošaja, obično samonametnuto. Smatrala sam i da je tako nešto, kao dugoročna obaveza, neprirodno. Zapravo, moj početni radni naslov glasio je „U slavu neprirodnog: priča o celibatu”, a moji prijatelji su ga prekrstili u „Sušni period”.
Ta faza projekta ispunjena podsmehom bila je kratkog daha. Uronivši u istraživanje, koje je trajalo šest godina, bila sam zatečena uskogrudošću svog hrišćanstvom određenog ugla gledanja i pojednostavljenom definicijom. Širom sveta i u svim vremenima celibat je bio ključni element ljudskog postojanja. U svim svojim različitim oblicima oblikovao je religiozni život, kao i živote svetovnih ljudi, i veoma mladih i veoma starih. Kao zla kob pratio je udovice i zatvorenike, te bio obavezan za sportiste i šamane, njegovi proplamsaji trepere u klasičnoj poeziji i kemp književnosti, u crkvenom i građanskom pravu.
Kuda god bih pogledala, pomaljao se celibat. Odjekivao je u milozvučnim sopranima italijanskih operskih kastrata, u očajnom vrištanju devojčica kojima su vezivana stopala da bi ostale vezane za kuću i čiste, kao i u vapajima dečaka koji su kastracijom učinjeni korisnijima. Izvijao se iz mračnih harema i suncem obasjanih hramova Inka. Prožimao je drevnu istoriju, od vremena proročica zavetovanih na celibat koje su u Delfima radile na smenu i devičanskog trija koji su činile Atena, Artemida i Hestija, najveće boginje grčkog sveta, pa sve do veličanstvenih rimskih vestalki. Odjekivao je u Hamletovom zvonkom uzviku „Idi u manastir”, kojim nagovara Ofeliju da prihvati sudbinu tako mnogo drugih neželjenih žena zatvorenih u manastire.
Slavu celibata pronelo je kroz istoriju mnoštvo različitih ljudi. Bile su tu Jovanka Orleanka, engleska kraljica Elizabeta I, Florens Najtingejl. Bio je tu i Mahatma Gandi sa svojim čudnim bramačarja eksperimentima, kada je nag provodio noći s privlačnim mladim ženama, stavljajući na probu svoju čednost. Bila je tu mahnita disharmonija „Krojcerove sonate”, u kojoj je Lav Tolstoj skovao svoju poruku o celibatu. Bio je tu Leonardo da Vinči, koji se pribojavao da bi po drugi put mogao biti optužen za seksualno nedolično ponašanje, ser Isak Njutn koji je žalio zbog toga što ga je napustio njegov ljubavnik, Luis Kerol koji je gledao, ali se nije usuđivao da dodirne povorku mladih Alisa u Zemlji Čuda.
Celibat zauzima značajno mesto i u svetskoj medicinskoj literaturi, posvećena su mu mnoga poglavlja udžbenika i mudrost većine kultura. U njima je razrađeno mnoštvo pogleda i filozofija usredsređenih na semenu tečnost, kao i podrobna uputstva o raznim režimima koji pomažu očuvanju dragocenog, belančevinama bogatog ejakulata.
Uz celibat je vezano i mnoštvo simbola. U većini tipičnih zapadnjačkih kuhinja skrivaju se seni snažnog, društvenog pokreta koji se zalagao za celibat i težio da ohrabri celibat usredsređen na semenu tečnost i ugasi žar senzualnosti: ko od nas nije bar jednom uživao u kornfleksu i Grejamovom brašnu, koje su osmislili čedni Džon Harvi Kelog i Silvester Grejam ne bi li rashladili žar i promovisali umeren zdrav život? Ko ne koristi štipaljke za veš, metle, ili kružne testere, te domišljate sublimacije čednih šejkera? Ko nije upotrebio pozdrav „Mir”, još jedan divljenja dostojan podsetnik na predanu čednost Božanskog Oca?
Celibat korača i današnjim školskim dvorištima i univerzitetskim kampusima pod barjacima studenata zavetovanih u skladu s idejom da prava ljubav čeka. Celibat objavljuju i već osedele samoproglašene ponovorođene device. Izviruje iz mršavih, koščatih figura anoreksičnih žena posvećenih ovladavanju svojim telom, kao i iz čednih rukovanja gej muškaraca koji su se odrekli smrtonosnih rizika seksa nad kojim se nadvila avet side.
[objavljeno: 20/03/2008]
