Izvor: Politika, 14.Mar.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ganić poriče državljanstvo Srbije
Zločin u Dobrovoljačkoj, za koji je Ganić osumnjičen, desio se u vreme kada je on bio državljanin Srbije što će, po mišljenju pravnih eksperata, biti uzeto u obzir prilikom donošenja odluke o njegovom izručenju
Sarajevo, 14. marta – Član ratnog Predsedništva BiH Ejup Ganić smatra da nema srbijansko državljanstvo i tvrdi da posle raspada SFRJ nije uzeo nijedan dokument iz Srbije.
Ovo je danas izjavio Damir Arnaut, član >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ganićevog pravnog tima, reagujući na medijske napise da je njegov klijent, podnoseći maja 1998. zahtev za državljanstvo BiH, naveo da je upisan u Knjigu državljana u mestu rođenja: u Sebečevu, Novi Pazar u Srbiji.
„Nije mi poznato da je Ganić zahtev za državljanstvo BiH podneo tek 1998, a i ukoliko bi ti navodi bili tačni oni nemaju nikakav pravni uticaj na izručenje Ganića Srbiji, ili Bosni i Hercegovini. Ukoliko osoba ima dvojno državljanstvo, onda se apsolutno gleda prebivalište, što je u ovom slučaju BiH”, rekao je Arnaut negirajući da je Ganić u državnom vrhu BiH sve vreme rata bio „strani državljanin, odnosno građanin Srbije”.
Neposredno pošto je Ganić uhapšen u Britaniji, po zahtevu Srbije, ministar pravde BiH Bariša Čolak je izjavio da je za procesuiranje ratnih zločina, prema Sporazumu o krivičnim stvarima koji su nedavno potpisali Srbija i BiH, presudno državljanstvo i prebivalište. Članovi Ganićevog pravnog tima tvrde da on ima samo državljanstvo BiH.
Zločin u Dobrovoljačkoj, za koji je Ganić osumnjičen, desio se u vreme kada je on bio državljanin Srbije što će, po mišljenju pravnih eksperata, sigurno biti uzeto u obzir prilikom donošenja odluke o njegovom izručenju.
Ejup Ganić, po rođenju državljanin Srbije, po popisu iz 1991. Jugosloven, a od 1998. državljanin BiH, čeka izručenje u Londonu. Britanski Viši sud pustio ga je iz pritvora uz kauciju od 300.000 funti.
Bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić, koji je samovoljno o državnom trošku otputovao u Britaniju kako bi lobirao za oslobađanje Ganića, izjavio je po povratku da je njegovo puštanje na privremenu slobodu „pobeda BiH koja je pokazala da može da zaštiti svoje građane”.
Mediji spekulišu da krvavi 3. maj ratne 1992. u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, kada su u napadu na kolonu JNA ubijena 42 vojnika i oficira, a ranjeno 73, nije jedini greh za koji bi Ganić trebalo da odgovara.
Sarajevski nedeljnik „Slobodna Bosna” piše da bi Ganić mogao da bude procesuiran i zbog načina na koji je stekao posleratnu stambeno-poslovnu imperiju, dok komentator zagrebačkog „Jutarnjeg lista” Inoslav Bešker tvrdi da bi i hrvatsko pravosuđe imalo štošta da pita Ganića u vezi sa zločinima nad Hrvatima „da su se državni advokati setili da pokrenu ozbiljnu istragu”.
Dušanka Stanišić
-----------------------------------------------------------
Tadić: Srbija se ne protivi izručenju u BiH
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da Srbija nema ništa protiv da član ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine Ejup Ganić bude izručen sudskim organima BiH, preneo je Tanjug.
„Za Srbiju nije centralno pitanje da Ganić bude izručen Srbiji. Za Srbiju je glavno pitanje da se dogodi sudski proces. Nemamo ništa protiv da Ganić bude izručen sudskim organima svoje matične države BiH”, rekao je Tadić, dodajući da Srbija želi da veruje da će pravosudne institucije BiH biti u stanju da dokažu i da su u stanju da obezbede fer i pošteno suđenje.
Po njegovim rečima, sudske presude za sve one za koje se dokažu da su krivi treba da obezbede „i da nijednoj političkoj strukturi na ovom prostoru ne padne na pamet da plasira programe etničkog čišćenja, uništavanja pripadnika drugih nacija i urušavanja osnovnih principa civilizacije i ljudskosti”.
[objavljeno: 15/03/2010]
