Izvor: B92, 16.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
G-8 o merama za zaštitu klime
Potsdam, Berlin -- Ministri ekologije sedam industrijskih najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije raspravljaju o zaštiti od posledica promena klime.
Neformalni sastanak danas i sutra u Potsdamu, koji vodi nemački ministar Zigmar Gabrijel, pripremni je skup za Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimi, koja se održava u novembru na Baliju, i za samit G-8, koji se u junu održava u Hajligendamu, na nemačkoj obali Baltičkog mora.
Pored šefova država ili vlada na samitu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na kojem će zaštita klime biti jedna od glavnih tema, učestvovaće i ministri za ekologiju i zaštitu čovekove okoline.
Ministri se nadaju da će tokom skupa u Potsdamu uspeti da se dogovore o značajnim temama, pogotovu zato što na njemu učestvuju i ministri za zaštitu čovekove okline iz četiri "granične" zemlje koje se približavaju statusu industrijski razvijenih nacija.
To su Kina, Indija, Brazil i Južna Afrika. Za nemačke domaćine taj sastanak je izuzetno bitan, upravo zbog prisustva četiri navedene zemlje.
Ministar Gabrijel je rekao da za istim stolom u Potsdamu sede "oni koji proizvode dve trećine štetnih gasova koji negativno utiču na globalnu klimu i koji koriste tri četvrtine bioloških kapaciteta planete Zemlje".
Ograničenja radi zaštite Zemlje
Većina Nemaca pristala bi da prihvati i veoma oštre mere i ograničenja zarad smanjenja klimatskih promena.
Kako pokazuju danas objavljeni rezultati ispitivanja javnog mnjenja, 54 odsto Nemaca podržava ideju ograničavanja brzine na autoputevima na 130 km na čas.
Još deset odsto bi pristalo da se dozvoljena brzina još više smanji, ukoliko bi to doprinelo da se planeta zaštiti od teških nepovoljnih posledica globalnih klimatskih promena.
Trenutno je Nemačka jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj nema ograničenja brzine na autoputu.
Uticajni automobilski lobi žestoko se protivi ograničenju, smatrajući da ušteda od 0,6 odsto u emisiji štetnog ugljen-dioksida nije vredna sprovođenja te mere.
Oko 56 odsto Nemaca smatra da bi bilo ispravno i da, u cilju zaštite klime, bitno poraste porez na avionske letove, čime bi poskupele i karte.
Ekološku svest građani pokazuju i kada je reč o korišćenju atomske energije. Polovina Nemaca smatra da nuklearne elektrane, kako je zakonski utvrđeno u vreme prethodne socijaldemokratsko-zelene vlade, treba postepeno da prestanu da rade počevši od 2021. godine.
Pri tome se o korišćenju ove, kao i drugih obnovljivih vrsta energije u Nemačkoj intenzivno raspravlja od kada je porasla briga zbog globalnih klimatskih promena na koje negativno utiču prevashodno gasovi nastali sagorevanjem fosilnih goriva.
No, za građane je briga vezana za skladištenje i uklanjanje atomskog otpada i dalje u prvom planu.
Istraživanje instituta Forza, koje je juče objavio magazin "Štern", pokazalo je da je svaki četvrti građanin Nemačke već sada spreman da izmeni i svoj svakodnevni stil života da bi pomogao da se izbegne globalna klimatska, tj. ekološka katastrofa.
Zanimanje građana za ekološke teme, pre svega za zaštitu klime, bitno se povećalo proteklih meseci, od kada je ova tema postala jedna
od ključnih briga svetskih političara.
To u Nemačkoj pokazuje i političke posledice - u ispitivanjima javnog mnjenja opozicioni Zeleni uspeli su da, posle duže pauze, zadobiju poverenje čak 12 odsto birača. Pri tome su i tradicionalne nemačke političke stranke već odavno od Zelenih preuzele ekološke i druge, nekada alternativne teme.
.jpg)
