Izvor: Vesti-online.com, 02.Maj.2010, 16:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fridom haus: Srbija na 78. mestu

Uoči sutrašnjeg Svetskog dana slobode medija, američka nevladina organizacija (NVO) "Fridom haus" je ocenila da u ovom trenutku svega šestina čovecanstva živi u zemljama gde je štampa slobodna.

Sloboda štampe je u svetu u prošloj godini zabeležila je pad i to u gotovo svim regionima sveta, ocenjuje se u najnovijem izveštaju "Fridom hausa", koji je Srbiju, smestio na 78. mesto svoje liste sa ocenom 35.

Srbija se, ocenjena kao zemlja sa "delimično slobodnom" >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << štampom, našla ispred svih država bivše Jugoslavije, osim Slovenije (rejting 25).

Crna Gora je ove godine na 80. mestu, Hrvatska na 85, Makedonija na 94, a Bosna i Hercegovina na 97. mestu.

U "Fridom hausu" kažu da je u najnovijem izveštaju Kosovo i Metohija, koje je jednostrano proglasilo nezavisnost 2008, prvi put tretirano odvojeno i smesteno na 108. poziciju.

U izveštaju se konstatuje da se stanje slobode štampe u svetu pogoršava već osmu godinu uzastopno, a tokom 2009. su uzmaci u slobodi štampe odneli prevagu nad napretkom, i to u odnosu 2:1.

"Fridom haus" je NVO sa sedištem u Vašingtonu koju su 1941. osnovali Vendel Vilki i Eleonora Ruzvelt, supriga tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Frenklina Delano Ruzvelta sa ciljem da podržava demokratske promene i nadgleda status slobode u svetu.

Ta NVO dve trećine svog budžeta dobija od administracije SAD i insistira na stavu da je "američko predvodništvo u međunarodnim odnosima suštinsko za stvar ljudskih prava i sloboda."

Jedini region gde je došlo do poboljšanja situacije je azijsko-pacifički, zahvaljujući značajnom napretku u Južnoj Aziji.

Freedom House daje ukupnu ocjenu od 0 (najbolje) do 100 (najgore) na temelju seta od 23 metodološka pitanja i 109 pokazatelja.

Zemlje su podiljne u "slobodne", s ocjenama od 0 do 30, "delomično slobodne", od 31 do 60 i "neslobodne", od 61 do 100.

Među prvih 10 na listi "Fridom hausa" nalazi se pet skandinavskih zemalja.

Prvo mesto dele Finska (ocena 10), Island, Norveška i Švedska, dok je Danska na petom mestu.

Belgija i Luksemburg dele šesto mesto, Andora i Švajcarska osmo, dok je Lihtenštajn na 10. mestu.

Nemačka je na 19. mestu, SAD na 24 (rejting 18), Velika Britanija je na 26, a Francuska na 40. mestu.

Među "delimično slobodnim" zemljama iz Europske unije, uz Italiju su i Bugarska na 76. i Rumunija na 88 mestu .

Kao najgori na listi "Fridom Hausa" su Belorusija, Burma, Kuba, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Iran, Libija, Severna Koreja (ocena 99), Turkmenija i Uzbekistan.

U tim državama, po oceni te NVO, nezavisni mediji ili ne postoje ili jedva mogu da rade.

Pad slobode štampe među važnijim novim demokratskim zemljama pokazuje krhkost slobode štampe u takvom okruženju.

Namibija i Južna Afrika, na primer, ispale su iz kategorije "slobodne" i sada su "delimično slobodne".

Zabrinjavajući pad zabeležen je u Meksiku, na Filipinima i u Senegalu.

Što se tiče centralne i istočne Evrope, ceo region je zabeležio mali pad, a status većine zemalja je promenjen malo ili nimalo.

Pad je zabeležen u Letoniji i Litvaniji, kao i manje negativno kretanje u Estoniji, Mađarskoj i Hrvatskoj.

Od država jugoistočne Evrope, prema "Fridom hausu", slobodnu štampu imaju Mađarska na 40. mestu i Grčka na 63.

Italija je na 72. mestu zajedno sa Indijom, i te dve zemlje predvode grupu onih sa "delimično slobodnom" štampom u kojoj su i Albanija na 102. i Turska na 106. mestu

Ruska federacija je na 175. mestu (rejting 81), Narodna Republika Kina na 181 (ocena 84), Brazil na 88, a Meksiko na 130. mestu.

U izveštaju "Fridom hausa" se ocenjuje da vlade NR Kine, RF, Venecuele i drugih država sistematski podrivaju relativno slobodno okruženje interneta i novih medija.  U većini zemalja bivšeg Sovjetskog saveza zabeležen je pad, uz manja poboljšanja u Ukrajini, Jermeniji i Moldaviji.

"Sloboda izražavanja je ključna za sve druge slobode. Vladavina prava, fer izbori, prava manjina, sloboda udruživanja, odgovorna vlada - sve to zavisi od nezavisne štampe koja može ispuni svoju kontrolnu funkciju", navodi se u pisanoj izjavi Dženifer Vindzor, izvršnog direktora "Fridom hausa".

Nastavak na Vesti-online.com...