Izvor: Politika, 18.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fransoa Fijon premijer Francuske
Sarkozi imenovao novog predsednika vlade, koji je upozorio da svako odlaganje reformi može da bude fatalno
Juče je Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, imenovao svog bliskog saradnika Fransoa Fijona (53) za novog premijera ove zemlje. Vest je očekivana, jer je francuski dnevni list "Figaro" odmah posle Sarkozijeve pobede nagovestio da će Fijon, član UMP i direktor Sarkozijeve kampanje, dobiti mesto premijera.
Odlazeći premijer Dominik de Vilpen predao je juče dužnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svom nasledniku ceremonijom u palati "Matinjon", sedištu vlade, rutinskom izjavom da Fijon ima sve kvalitete da uspešno služi svojoj zemlji.
"Spreman sam da saslušam svakoga, jer su Francuskoj koja nužno mora da se menja, svi potrebni", poručio je Fijon, naglasivši da inertnost nikada nije predstavljala veći rizik za jednu zemlju nego sada kada živimo u svetu u kome svi pokušavaju da se menjaju brže od drugih i gde svako odlaganje može da bude fatalno, prenose mediji.
Fransoa Fijon, koji je u ovoj izbornoj kampanji pružio ključnu podršku Sarkoziju, bio je četiri puta ministar, najpre obrazovanja (1993–1995), zatim za telekomunikacije (1995–1997), za socijalna pitanja (2002–2004) i ponovo za obrazovanje (2004–2005). Mediji podsećaju da je Fijon zaslužan za sprovođenje reformi kada je bio ministar za socijalna pitanja, što mu je donelo reputaciju čoveka koji će rizikovati popularnost da bi izgurao reforme i što ga i sada čeka. Potezi koje mora da povuče sigurno neće biti popularni, ali su, kako je i sam Fijon juče potvrdio, neizbežni.
Fijon će kao premijer biti na prvoj borbenoj liniji sa sindikatima koji su već upozorili da će pozvati Francuze da izađu na ulice i blokiraju sve reforme koje budu donesene bez konsultacija s njima. Sarkozi se, međutim, uzda u Fijonovo iskustvo, jer je ovaj političar poznat po veštini pregovaranja i sposobnosti da sasluša. Fijon je 2003. godine uspeo da reformiše penzioni sistem uprkos velikim protestima na koje su pozvali sindikati, što mu politički analitičari upisuju kao veliki plus. Dve godine kasnije, 2005, kao ministar obrazovanja ponovo se zalagao za reforme uprkos protestima stotina hiljada studenata.
Poznat kao "degolista", Fijon je nekada bio vrlo blizak sa Žakom Širakom. Međutim, posle povlačenja Žan-Pjera Rafarena sa premijerskog mesta, 2005. godine, zbog neuspeha na referendumu o evropskom ustavu, Fijon je izgubio mesto u vladi Žaka Širaka i obećao lojalnost Sarkoziju. Mediji podsećaju da je tada ljutito poručio Širaku da se iz perioda svoje vladavine neće sećati ničega izuzev njegovih (Fijonovih) reformi.
Poput Sarkozija, i Fijon je studirao političke nauke i pravo, a političku karijeru je počeo 1981. godine kada je postao najmlađi član Narodne skupštine. Iz njegove bogate političke biografije treba istaći još i to da je od 2005. godine senator departmana Sart u severozapadnoj Francuskoj, gde je i rođen 4. marta 1954. godine. Oženjen je Velšankom Penelope s kojom ima petoro dece.
Poznat je kao veliki ljubitelj sporta, a u poslednje vreme ide na džoging zajedno sa Sarkozijem. Njegovo uzdržano ponašanje često se opisuje kao komplementarnost Sarkozijevoj hiperaktivnosti, ali njegovi politički stavovi su istovetni sa predsednikovim – odlučno odbacuje pasivnost i zalaže se za što hitnije promene.
Prvi zadatak ovog "reformatora hladne glave", kako ga zovu, jesu parlamentarni izbori u junu kada treba da ubedi većinu u neophodnost reformi.
Gordana Popović
[objavljeno: 18.05.2007.]
