Izvor: Politika, 12.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuzi veruju Sarkoziju
U prvom krugu parlamentarnih izbora desnica ostvarila ubedljivu pobedu
"Pobeda UMP bez presedana u petoj republici", komentariše jučerašnji "Figaro" većinu (41,9 odsto glasova) koju je stranka novog francuskog predsednika Nikole Sarkozija, desničarska Unija za narodni pokret (UMP), dobila prekjuče u prvom krugu parlamentarnih izbora. Reč je o tome da je ovo prvi put još od 1978. godine da je parlamentarna većina sačuvala svoju prednost, što je, komentariše list, očigledan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << znak da Francuzi veruju da će njihov novi predsednik, "Sarkozi pokretač", kako je nazvan u naslovu na prvoj strani istog lista, izvući zemlju iz kolektivne propasti u koju je počela da tone.
Fransoa Fijon, premijer Francuske, koji je ponovo izabran u svojoj izbornoj jedinici na istoku zemlje sa apsolutnom većinom, pozvao je Francuze da potvrde svoj izbor u drugom krugu 17. juna, naglasivši da su reforma univerziteta, nove mere protiv kriminala, borba za slobodno tržište i smanjenje nacionalnog duga prvi potezi vlade planirani za naredne mesece.
Od 7.639 kandidata iz 80 partija i političkih grupa, koji su se kandidovali u prvom krugu, u drugi krug parlamentarnih izbora prošli su oni koji su u svojim izbornim jedinicama dobili više od 12,5 odsto glasova. Kad je reč o partijama, stranka ekstremnog desničara Žan-Mari le Pena, Nacionalni front, javljaju agencije, nije prešla cenzus.
Parlamentarni izbori su kamen temeljac u modernoj francuskoj politici i u poslednje tri decenije francuski glasači su naizmenično smenjivali levičarsku i desničarsku većinu u parlamentu. U sadašnjem sazivu UMP ima 359 poslaničkih mesta od ukupno 577, a prognoze pokazuju da će ih posle drugog kruga imati između 405 i 445 (ima i još optimističnijih po kojima će UMP imati i do 501 poslaničko mesto). Socijalistima, koji sada imaju 149 poslanika, prognozira se, posle 26 odsto osvojenih glasova u prvom krugu, između 100 i 140 mesta u parlamentu.
Posle i praktično potvrđenih prognoza da će Sarkozijeva stranka dobiti većinu u prvom krugu, levica pokušava da spasi što se spasiti može, pozivajući birače da spreče da UMP dobije veliku prednost u drugom krugu izbora koji će biti održan 17. juna.
Juče je Segolen Roajal ponovo upozorila birače, koji su u malom broju izašli na prekjučerašnje izbore (zabeležena rekordna apstinencija od 40 odsto premašila je onu iz 2002. od 35,6 odsto), da ne dozvole da tolika količina moći ode u Sarkozijeve ruke, jer "republika mora da ima nužan balans moći". Ona je rekla na radiju RTL da bi se rado udružila sa Fransoa Bajruom, čuvenim "trećim čovekom" nedavnih predsedničkih izbora, mada je njegova stranka Demokratski pokret osvojila samo sedam odsto glasova, što znači da će moći da računa na najviše četiri poslanička mesta.
Bajru za sada nije odgovorio na poziv Roajalove, ali je u nedelju uveče posle prvih nezvaničnih rezultata upozorio na "užas" jednostranog parlamenta.
"Jednog dana Francuska će žaliti zbog nedostatka balansa u parlamentu. To nije zdravo", prenele su agencije upozorenje "trećeg čoveka".
Bez obzira na ove apele, Sarkozijeva pobeda je, smatraju politički analitičari, neminovna. Njegov rejting u poslednje vreme pokazuje da je u prve tri nedelje otkako je zvanično preuzeo predsedničku funkciju, novi šef države ojačao imidž čoveka od akcije koliko god zapravo još ništa konkretno nije uradio. Međutim, svojom vladom u koju je među vodeće ministre uključio (tada) socijalistu (Bernar Kušner, šef diplomatije), centristu (Erve Moren, ministar odbrane) i Severnoafrikanku (Rašida Dati, ministar pravde) ostavio je snažan (pitanje je koliko i iskren) utisak otvorenosti i spremnosti da sruši partijske i druge barijere.
Politički analitičari, doduše, upozoravaju da su otvorenost i pragmatizam samo jedna strana Sarkozijevog karaktera, dok je druga – opsesivna potreba da sve drži pod kontrolom, što se posebno odnosi na medije i opoziciju. I parlament, naravno. Koliko god francusko iskustvo pokazuje da ni većina u parlamentu nije garancija za brze promene (za vreme Širaka, desničari su imali dve trećine u Narodnoj skupštini, ali vlada nije uživala popularnost kod Francuza koji nisu dozvolili da prođe ni evropski ustav, ni ugovor o prvom zaposlenju), Sarkozi je poslao jasan signal francuskim građanima da je on predsednik koji želi da transformiše zemlju, a da je za tu transformaciju desničarska parlamentarna većina od presudnog značaja. Rezultati prvog kruga parlamentarnih izbora pokazuju da su ga, izgleda, dobro čuli.
Gordana Popović
[objavljeno: 12.06.2007.]
