Izvor: B92, 19.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Formiran Savet UN za ljudska prava
Ženeva -- U Ženevi konstituisan Savet UN za ljudska prava, koji je zvanično proglasio predsedavajući skupštine UN Jan Elijason.
On je rekao da UN osnivanjem ovog tela "šalju poruku poštovanja ljudskog dostojanstva i poruku nade i solidarnosti narodima sveta". "Stvorili smo jači instrument da štitimo i unapređujemo ljudska prava. Sada imamo Savet koji je izgrađen na dijalogu i saradnji, ali i snažno utemeljen na međunarodnom humanitarnom pravu", rekao je Elijason. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Generalni sekretar UN Kofi Anan izjavio je na otvaranju konstitutivne sednice Saveta UN za ljudska prava da to novoosnovano telo svetske organizacije mora napraviti prekid s prošlošću. Anan je bio jedan od pokretača inicijative da se diskreditovana Komisija za ljudska prava, bivši forum UN za borbu protiv kršenja prava čoveka u svetu, u kojoj su debatu i delovanje sprečavale stalne konfrontacije, najčešće između razvijenih i zemalja u razvoju, zameni novim telom.
U staroj komisiji, koja je imala 53 zemlje članice, bile su i države u kojima je poštovanje ljudskih prava izazivalo sumnju i koje su, prema tvrdnjama aktivista za zaštitu prava čoveka i nekih zapadnih zemalja, sprečavale UN da efikasno deluju na tom polju. "Oči sveta, a posebno oči onih kojima su ljudska prava uskraćena, ugrožena ili pogažena, uprte su u ovaj Savet", rekao je generalni sekretar na otvaranju konstitutivne sednice Saveta u Ženevi. Anan je podsetio članice Saveta, njih 47, koje je prvi put izabrala Generalna skupština UN, da su se obavezale da će "poštovati ljudska prava u svojim zemljama i braniti ih u inostranstvu".
Organizacija islamske konferencije već je stavila do znanja da očekuje raspravu i o stanju na palestinskim teritorijama pod izraelskom okupacijom, kao i o poštovanju verskih prava posle objavljivanja karikatura muslimanskog proroka Muhameda u nekim zapadnim listovima. Evropske zemlje su najavile da neće dozvoliti da se govori samo o kršenju ljudskih prava u Izraelu, već i u Sudanu, Mjanmaru i Severnoj Koreji, iako nije odlučeno u kom obliku i da li će biti usvojena nekakva rezolucija. Očekuje se takođe i rasprava o američkom "ratu protiv terorizma" u Iraku i Avganistanu i o zlostavljanju u američkim zarobljeničkim kampovima.
SAD su, međutim, odbile da se kandiduju za članstvo, jer smatraju da promene u odnosu na Komisiju nisu dovoljno duboke, iako nisu isključile mogućnost da u budućnosti zatraže prijem u Savet.
Među zvaničnicima više od 150 zemalja na sastanku u Ženevi učestvuju i generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis i ministri spoljnih poslova Austrije, Finske, Nemačke, Francuske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Savet UN za ljudska prava zameniće dosadašnju Komisiju za ljudska prava od koje će imati veća ovlašćenja. Novo telo ima 47 članova koje bira direktno Generalna skupština UN na period od tri godine.
Drašković uglavnom o Kosovu
Govoreći danas u Ženevi na konsitutivnoj sednici Saveta UN za ljudska prava, na kojoj učestvuje i generalni sekretar UN Kofi Anan, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković izjavio je da, bezuslovno, moraju biti zaštićena prava Srba na Kosovu i poštovane međunarodne granice međunarodno suverene države Srbije.
"Sa Kosova je, za proteklih sedam godina, proterano više od 220.000 Srba, Roma, Turaka i drugih nealbanaca. Na Kosovu više nema nijednog Jevrejina. Ubijeno je više od 1.000 Srba, među njima mnogo dece. Srušeno je oko 40.000 srpskih kuća i 150 vekovima starih crkava i manastira. Nema, dakle, sumnje u to da je Kosovo danas mesto pakla za sve koji nisu Albanci, ali i mesto pakla za mnoge koji su Albanci", rekao je Drašković.
"Političkim liderima albanske većine upućuju se čestitke zbog njihovih obećanja da će poštovati prava Srba, ali pod uslovom da Kosovo bude proglašena za međunarodno suverenu državu. Ta trgovina ljudskim pravima i ova trgovina državnim granicama je najveće moguće kršenje ljudskih prava i Povelje UN jer se i ljudska prava i međunarodne državne granice međunarodno priznatih država moraju poštovati bezuslovno. Srbija traži da Savet za ljudska prava zauzme stav da prava Srba i drugih nealbanaca moraju biti zaštićena, odmah i bezuslovno, uz međunarodne garancije, i da se postojeće granice međunarodno priznatih država ne mogu menjati protivno volji tih država", rekao je Drašković.
"Srbija je istakla kandidaturu za člana Saveta od 2008. do 2011. Bude li moja zemlja izabrana, a nadam se da hoće, zalagaćemo se za to da Povelja UN bude obavezujuća za sve i da isti principi važe za sve ljude, narode i države", zaključio je Drašković.
.jpg)
