Izvor: Politika, 29.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Flotila leti iz Rusije
Ugovor sa Moskvom o prodaji 24 "suhoja" i 53 helikoptera zabrinuo Vašington
TRAGOM VESTI
Venecuelanski predsednik Ugo Čaves potpisao je u Moskvi ugovor o saradnji sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kojim se Moskva između ostalog obavezuje da u Karakas pošalje 24 borbena aviona (SU-30) i 53 helikoptera. Ugovor o prodaji oružja, municije i letelica, vredan milijardu dolara, kome je prethodilo nekoliko sporazuma, potpisan je uprkos sankcijama na prodaju oružja koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je svojim proizvođačima nametnuo Vašington. Čaves je Putinu zahvalio što je Venecuelu "oslobodio blokade".
Snage venecuelanskog ratnog vazduhoplovstva trenutno upotrebljavaju američke avione F-16, ali zbog restrikcija iz SAD imaju problema sa obnovom ostarele flotile. Početkom ove nedelje Vašington je preko spoksmena Stejt departmenta Toma Kejsija upozorio Moskvu da venecuelanska kupovina prevazilazi "potrebe za odbranu" i da ova trgovina neće doprineti regionalnoj stabilnosti.
Ruske naftne kompanije angažovane su da učestvuju u izgradnji naftovoda i istraživanju naftonosnih izvora, a očekuje se da će "Gasprom" dobiti deo posla u projektu vrednom 20 milijardi dolara koji će naftovodom povezati Venecuelu sa Brazilom i Argentinom.
Venecuelanski predsednik Ugo Čaves je "trn u oku" Bušove administracije, kako ovim povodom podseća konzervativni "Vol strit džornal", pa su susreti na visokom nivou u Rusiji i Belorusiji pod "pažljivom prismotrom Vašingtona". Po oceni ovog lista, Vašington zanima "koliko daleko Kremlj namerava da se udalji od Zapada, dok njihovi odnosi postaju sve hladniji". Poziv Čavesu da dođe u Moskvu usledio je kao odgovor Vašingtonu koji je, malo pre nego što se u Rusiji sastala Grupa osam, pozvao u posetu gruzijskog predsednika Sakašvilija. Američke novine citiraju moskovski institut "Fond Politika" koji ocenjuje da Moskva nije suštinski zainteresovana za neku vrstu "antiameričke alijanse" kakvu propagira Čaves, ali da je dolazak venecuelanskog predsednika revanš za posetu Sakašvilija Vašingtonu.
Ali ako Kremlj i nije baš imao sluha za Čavesov poziv na "antiameričko udruživanje" (Čavesova sledeća stanica je Teheran), za šta je prethodno u Belorusiji našao znatno vatrenijeg sagovornika u Aleksandru Lukašenku, Moskva je u potpunosti zadovoljila Čavesov apetit za kupovinu oružja, kako analiziraju vašingtonski listovi. Amerika je u maju uvela sankcije na prodaju oružja Venecueli, čemu su se pridružile još neke zemlje. Čaves je na to odgovorio tako što popunjava vojni arsenal ruskim isporukama, a zastarelu flotu i municiju namerava da ustupi Iranu. "Kupovina ruskih letelica neće u kratkom roku uticati na region, jer ovi avioni zahtevaju komplikovanu obuku, a tradicionalno nedisciplinovana i opuštena venecuelanska vojska nije u ovom trenutku spremna da njima rukuje, smatra Džon Koup, ekspert za latinoameričku vojnu situaciju u vašingtonskom Institutu za strateške studije.
Veći problem su sto hiljada "kalašnjikova" koje je Venecuela nedavno kupila. Susedna Kolumbija strahuje da je licenca za pravljenje ruskih pušaka opasna i zbog toga što će "kalašnjikovi" završiti u rukama kolumbijske "Revolucionarne armije" koja broji 16.000 pripadnika.
Rusija je dugo oklevala da proda ove moderne avione Venecueli, ali, kako ocenjuju američki listovi, klima se promenila i ono što je bilo nemoguće i zamisliti pre dve tri godine – sada se obistinilo.
Z. Šuvaković
[objavljeno: 29.07.2006.]
