Izvor: Politika, 11.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Flert Moskve s Kinom
Kinesko-ruski manevri pružili povod za ruske izjave o vojno-političkoj protivteži Americi
Kina, Rusija i njihove saveznice u Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠSO) podigle su u četvrtak na noge šest i po hiljada vojnika i pokrenule osamdeset borbenih aviona i helikoptera – simulirajući udruženu akciju protiv terorista, "aktiviranih" unutar autonomije Ujgura na kineskom zapadu, u Ksinjangu. Pošto "počiste" deo zapadne Kine, trupe saveznica krenuće dalje, forsiraće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << međudržavnu granicu, i ukloniće istovetno zlo koje je, u njenoj Čeljabinskoj oblasti, "snašlo" i Rusiju – pre nego što se 17. avgusta odsvira kraj i svede rezultat "mirovne misije 2007", kako je ovaj manevar inače nazvan.
Postoji li politička poruka ovog "školskog" poduhvata?
Evo elemenata mogućnog odgovora:
Armije angažovane protiv "terorista" raspolažu sa četiri miliona ljudi u uniformi i predstavljaju više od trećine svetskog stanovništva. Većina te mase, dabome, otpada na Kinu – iz čega sledi zaključak da bi ukupna slika događaja, bez učešća Pekinga izgledala sasvim drugačije. Na drugoj strani, "marka" angažovane vojnovazduhoplovne tehnike je ruska ili ruskog porekla – bez čega bi prizor, naročito kada ga vide stručnjaci, takođe bio bitno različit. Konačno, broj učesnika sveden je pretežno na Kineze i Ruse, uz simbolično prisustvo Kirgiza, Kazaha i Tadžika a Uzbeka, samo kao posmatrača.
Manevri su izraz evolucije ŠSO – iz prevashodno ekonomske u još i vojnokooperativnu organizaciju učesnica. Prva ideja njihovog okupljanja (1996. g.) imala je prevashodno bezbednosni karakter. Izrazila je potrebu Kine, Rusije i zemalja centralne Azije da svoje međusobne državne granice rasterete izlišnog prisustva trupa. Oslobođeni prostor nadojen je osnaženim međusobnim poverenjem, čemu je doprinelo sve veće insistiranje na trgovini i ekonomskoj saradnji.
Kasnije, bezbednosni element savezništva je izrazio potrebu da se odgovori pojedinim lokalnim izazovima, koje su vladama u pitanju isturile grupe nazvane "islamističkim". Ništa nije moglo slikovitije izraziti tu situaciju od samita Organizacije u Biškeku (1999) – koji je održavan u vreme okršaja kirgiskih trupa s "islamistima" na jugu zemlje, u provinciji Oš. Nekako do tada, Kina je imala već i sopstveno iskustvo, gušeći pobunu ujgurskih secesionista, a Rusija, gaseći krvlju secesionizam Čečenije.
Dakle, saveznice organizacije mogu se vrlo dobro međusobno razumeti, ako neka od njih sutra naiđe na istovetan, ponovljeni problem. Početkom veka, broj njihovih bezbednosnih iskušenja nije smanjen već povećan pa i komplikovan, pojavom glavnog aktera "rata protiv terorizma" – Amerike. S dolaskom u "zadnje dvorište" Rusije i Kine još i SAD, iskrslo je pitanje različite identifikacije "terorista", uz mogućnost da primenjena merila nisu ista. Pogotovo što je službeni Vašington krenuo s kampanjom inspirisanja i pomaganja "demokratskih revolucija", direktno ugrožavajući poredak nekih od članica ŠOS.
Šangajci su pridodali nov politički kvalitet svom savezu i reagovali antiamerički – ohrabrivši Uzbekistan da otkaže, a Kirgistan, da još jednom razmotri gostoprimstvo američkim bazama.
Sve ove pojedinosti su dakle deo odgovora na pitanje o "političkoj poruci" manevara. Ali ima i nešto još aktuelnije, što zrači iz komentara generala Balujevskog, šef ruskog Generalštaba da "postoji neophodnost vojnog objedinjavanja" ŠOS.
General je izjavio da je organizacija "glasno sebe predstavila celom svetu", ekonomski, politički, a sada, eto, i vojno. Iskoristio je početak manevara u Kini da bi rekao da je Rusija u principu protiv blokova. Ali, odmah zatim, i da sada uz sve poznate ima i novih izazova, a to zahteva "nove mehanizme".
Član Saveta Rusije za spoljnu i odbrambenu politiku Šlikov, pridodao je, govoreći "Nezavisimoj gazeti", da "pretenzija SAD i NATO na vođstvo moraju imati neku protivtežu", i da su "Rusiji danas potrebni saveznici", pre svega u Aziji. "... Namera Rusije da ŠOS usmeri u vojno-političku stranu, mogla bi u određenoj meri koristiti stabilizaciji međunarodne situacije", prepričala je "Nezavisimaja". "Mi odgovaramo na stremljenje Amerike ka hegemoniji nad svetom na različite načine, i pridodavanje vojno-političkog vektora organizaciji je samo jedan od njih", citirao je list.
Još jedan sagovornik "Nezavisime", Zolotarev iz Instituta za SAD i Kanadu – razjasnio je da se "u svetu mora sačuvati određeni balans moći". "Aktivnost Severnoatlantskog saveza u Aziji je vrlo visoka, i sasvim je razumljivo da zemlje ŠOS zbog bezbednosti moraju razraditi neke vojno-političke prilaze, koji bi obezbedili zaštitu nacionalnih interesa."
To su dakle ideje koje na jedan ili drugi način saopštavaju Rusi. Ali, sami Rusi, makar na retkim još samostalnim stranicama štampe kažu takođe i to – da na sve slične dosad pokazane ruske inicijative, Kina ne odgovara ništa. Reklo bi se, Pekingu je jasno ko je kome u ovom času verbalnog "šamaranja" Moskve i Vašingtona više potreban.
Petar Popović
[objavljeno: 11.08.2007.]
