Izvor: Blic, 02.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Finansijska kriza ujedinila Buša, Mekejna i Obamu
Barak Obama i Džon Mekejn, predsednički kandidati demokrata i republikanaca, kao i Džozef Bajden, potpredsednički kandidat demokrata, prekinuli su juče kampanju pred američke izbore da bi u svojstvu senatora glasali o vladinom paketu od 700 milijardi dolara namenjenog spasavanju finansijskog sektora SAD. Revidirani plan, čija je prva verzija u ponedeljak doživela krah u Predstavničkom domu Kongresa, predviđa federalni otkup dela akcija u problematičnim bankama u ime poreskih obveznika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a ne prosto pokrivanje dugova koje su one napravile.
Iako bi i u ovom slučaju svakog američkog poreskog obveznika ovakva tržišna intervencija administracije predsednika Džordža Buša i dalje koštala oko 2.300 dolara, mediji procenjuju da bi nova verzija plana ipak bila prihvatljivija za građane, ali i njihove zastupnike u Predstavničkom domu. U donjem domu Kongresa plan je u ponedeljak odbijen uz 228 glasova protiv i 205 za osnivanje vladine agencije za spasavanje banaka. Protiv su bila 133 republikanska i 95 demokratskih kongresmena. Za razliku od Predstavničkog doma, u Senatu je pred glasanje, koje je trebalo da bude obavljeno sinoć oko jedan čas posle ponoći po našem vremenu, raspoloženje prema planu bilo pozitivnije.
Bela kuća je juče pred glasanje izrazila nadu da će Senat usvojiti plan, a lideri poslaničkih grupa Kongresa ocenili su da se povećavaju šanse da plan bude usvojen i u Kongresu.
Prošle nedelje predsednički kandidati Obama i Mekejn iznosili su ozbiljne zamerke na račun plana koji su sačinili Henri Polson, Bušov ministar finansija, i Ben Bernanki, šef Uprave federalnih rezervi. Glavna zamerka odnosila se na to da plan previše čini za četiri-pet ugroženih banaka, a premalo za građane koji su opterećeni hipotekama. Ipak, nakon odbijanja plana u donjem domu Kongresa, senatori Ilinoisa i Arizone založili su za to da „političari ostave politiku po strani kako bi se spasao finansijski sistem". Obojica su podržala novinu u vladinom planu koja predviđa povećanje garancije za bankovne račune koje izdaje Federalna korporacija za osiguranje depozita sa 100.000 na 250.000 dolara, čime se nastoji da se ojača poverenje građana u banke.
Sinoćnim izjašnjavanjem u Senatu izbegnuta je uobičajena procedura, pošto bi o novom vladinom predlogu prvo trebalo da se izjasni donji dom Kongresa, a tek onda Senat, ali je rešenje nađeno u tome što je senatorima ovaj predlog ponuđen uz zakon o podsticajima za razvoj obnovljive energije. Predstavnički dom Kongresa o preuređenoj vladinoj 700 milijardi dolara vrednoj agenciji ponovo će se izjasniti danas ili sutra.
Nakon što je donji dom Kongresa odbio prvobitnu verziju vladinog plana za spasavanje banaka, njujorška berza je zabeležila pad od skoro sedam odsto, najveći od "crnog ponedeljka” 19. oktobra 1987. Ipak, već od utorka, zabeležen je oporavak većine berzi, ali je juče ponovo nastupio blagi pad na njujorškoj berzi.
Nikola Sarkozi, predsednik Francuske objavio je juče da će se u subotu održati sastanak evropskih članica G8 - Francuske, Italije, Nemačke i Velike Britanije, koji će biti posvećen ekonomskoj krizi.
Vladimir Putin, ruski premijer, rekao je da je „neodgovornost” SAD u osnovi finansijske krize. „Ono što je zaista tužno je što vidimo nesposobnost donošenja odgovarajućih odluka. Ovde se više ne radi o neodgovornosti pojedinaca, nego o neodgovornosti celog sistema, koji kao što znate pretenduje da bude globalni lider”, rekao je Putin.
