Izvor: Blic, 25.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Finansijska kriza kroji izbore
Kriza u kojoj se našla američka ekonomija preti da poremeti tok predsedničke kampanje u SAD. Džordž Buš, američki predsednik, pozvao je juče Džona Mekejna i Baraka Obamu, republikanskog i demokratskog predsedničkog kandidata, kao i lidere Kongresa na sastanak u Beloj kući povodom osnivanja vladine agencije za spasavanje posrnulih banaka, vredne 700 milijardi dolara. Bušov poziv usledio je nakon Mekejnovog predloga Obami da, dok Kongres ne potvrdi osnivanje agencije, odlože prvu predizbornu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << debatu planiranu za danas. Demokratski kandidat je to odbio, s obrazloženjem da budući predsednik „mora da bude sposoban da se bavi s više stvari u isto vreme".
Potez Mekejna bio je propagandnog karaktera, pošto je iz Komisije za predsedničke debate juče objavljeno da ih Mekejn nije kontaktirao niti imaju bilo kakve informacije o otkazivanju debate, koja bi trebalo da se održi na Univerzitetu Misisipi u gradu Oksfordu. U toj instituciji je takođe potvrđeno da će debata ipak biti održana večeras.
U kratkom zajedničkom saopštenju izdatom u sredu uveče, „u trenutku kada se treba izdići iznad politike za dobrobit zemlje", predsednički kandidati Obama i Mekejn priznali su da SAD prolaze kroz „momente ekonomske krize" tokom kojih su „poslovi, ušteđevine i prosperitet američkog naroda dovedeni u pitanje". Oni su naveli da zakonodavni organi „ne smeju da omanu" u borbi s ekonomskom krizom. Ovim su aludirali na uzdržanu reakciju Kongresa na predlog Henrija Polsona, američkog sekretara za finansije, i Bena Bernankea, predsednika Federalnih rezervi, koji su prošle nedelje izložili plan o osnivanju vladine agencije za spasavanje prezaduženih banaka u nastojanju da spreče da SAD zapadnu u ozbiljnu recesiju.
Iako bi prema prvim najavama u agenciju trebalo uložiti 700 milijardi dolara, u medijima se pominjala i suma od 1,3 biliona dolara, pa čak i cela dva biliona.
Predsednik Buš je u 12-minutnom televizijskom obraćanju zatražio brzu reakciju Kongresa, naglasivši da zna da će odluka o osnivanju agencije biti „teška". On, međutim, nije ni u jednom trenutku pomenuo ko snosi odgovornost za stanje u kojem se našla američka, a posredno i svetska ekonomija.
„Bez hitne reakcije Kongresa, Amerika će upasti u finansijsku paniku, a potom bi se pokrenuo zabrinjavajući scenario", kazao je Buš.
Iako su u šturom zajedničkom saopštenju Mekejn i Obama želeli da pokažu naciji jedinstvo povodom plana o osnivanju agencije, magazin „Tajm" navodi da su prethodnih dana oba kandidata na izborima za predsednika SAD, koji će biti održani 4. novembra, davali, blago rečeno, rezervisane izjave povodom vladinog plana.
„Nerazumno je očekivati od američkih poreznika da ovoj ili bilo kojoj drugoj predsedničkoj administraciji daju na ruke blanko ček na 700 milijardi dolara bez bilo kakvog nadzora ili kontrole, kada se zna da nas je upravo nedostatak nadzora u Vašingtonu i na Volstritu i doveo u ovu zbrku", rekao je Obama.
Mekejn je bio nešto blaži u kritici vladinog plana o osnivanju agencije, budući da je administracija koja ga predlaže iz njegove partije, ali je naglasio da „mora postojati mehanizam pomoću kojeg bi poreznici povratili novac koji ulažu u agenciju". Upravo je Mekejn i inicirao „okupljanje" kod predsednika Buša.
I Mekejn i Obama su svesni da će sledeći američki predsednik, preuzimanjem dužnosti u Beloj kući za četiri meseca, preuzeti i odgovornost nad agencijom, koja će verovatno uskoro biti formirana. Američka javnost, kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo „Pju riserč senter", nije preterano naklonjena vladinom planu, uz 57 odsto ispitanika koji podržavaju osnivanje agencije i 43 odsto onih koji se protive ili ne žele da se izjašnjavaju.
Predsednički kandidati u borbi za glasove u narednih pet nedelja polagaće ozbiljne adute u plan izlaska iz ekonomske krize sa kojom se suočava Amerika, a na srednjem zapadu SAD, prema tvrdnjama medija, imaće najviše prilike za „osvajanje neodlučnih" glasača. U tom regionu i njegovih sedam saveznih država - Indijani, Ajovi, Mičigenu, Minesoti, Misuriju, Ohaju i Viskonsinu - mogao bi da bude odlučen ishod američkih izbora.
Raspored debata
26. septembar - prva debata na Univerzitetu Misisipi o spoljnoj politici i nacionalnoj bezbednosti
7. oktobar - druga debata na Univerzitetu Belmont na teme koje bude postavila publika
15. oktobar - treća debata na Univerzitetu Hofsra
o unutrašnjoj i ekonomskoj politici
Gafovi tokom debata
Američki mediji veliku pažnju posvećuju ponašanju predsedničkih kandidata tokom debata, a ne samo njihovim odgovorima. Tokom prve debate između Džordža Buša i Džona Kerija, pred izbore 2004, novinari su raspravljali o ispupčenju na odelu koje je nosio sadašnji američki predsednik, sumnjajući da su mu odgovori sugerisani preko neke vrste radio-odašiljača. Tokom debate 1992. njegov otac Džordž Buš Stariji ostao je upamćen po gledanju na ručni sat, dok je Džerald Ford 1976. izjavio da smatra da Poljska nije u interesnoj zoni Sovjetskog Saveza.
Podrška kandidatima*
Datum
Mekejn
Obama
Neopredeljeni
21-23.9.
44%
47%
9%
19-21.9.
44%
48%
7%
17-19.9.
44%
50%
7%
*mogućnost greške ± 2% (Izvor: Galup)
