Izvor: Politika, 12.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmovima stranih novinara brane Gotovinu
Drugi dan suđenja trojici hrvatskih generala za zločine u „Oluji” prošao je u nastojanju odbrane da prikaže kako nijedna tačka optužnice nije tačna i nema dokaza
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 12. marta – Suđenje trojici hrvatskih generala u Hagu zbog ratnih zločina počinjenih nad srpskim stanovništvom tokom vojne akcije „Oluja” i odmah posle nje potisnulo je u Hrvatskoj sve druge događaje. Hrvatska televizija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na drugom programu direktno prenosi tok suđenja, a da ga prati mnogo građana koji u to vreme ne rade pokazuju i uočljivo manje saobraćajne gužve u Zagrebu, iako je lep prolećni dan.
Obojica američkih advokata prvooptuženog Ante Gotovine – Gregori Kiho (bio tužilac protiv Sadama Huseina) i Luka Mišetić – nastojali su da sudskom veću prikažu kako ni jedna od devet tačaka optužnice nije tačna i nije istinita. Pri tom su iznosili argumente koji su se u raznim oblicima čuli već mnogo puta iz hrvatskih izvora, koji ne dozvoljavaju ni primisao da je u Hrvatskoj izvršeno etničko čišćenje Srba, a tek u novije vreme priznaju da je nad njima počinjen tek pokoji ratni zločin, i to više kao usamljeni incident, a nikako kao deo nekog planiranog cilja, kako to u optužnici smatra haško tužilaštvo.
Generali Ante Gotovina, Ivan Čermak i Mladen Markač optuženi su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u leto 1995. godine nad srpskim stanovništvom u Krajini s ciljem da ih etnički očiste s tog područja, a to je – prema zaključku tužilaštva – bilo u okviru „udruženog zločinačkog poduhvata” na čijem su čelu bili u međuvremenu preminuli predsednik RH Franjo Tuđman, njegov ministar odbrane Gojko Šušak, načelnik Glavnog štaba HV Janko Bobetko i njegov naslednik na toj funkciji Zvonimir Červenko.
Sudijine zamerke Kihou
Na početku današnjeg ročišta advokat Kiho se iščuđavao tezama i tvrdnjama tužilaštva tvrdeći da „nije postojao nikakav plan, niti je sprovođena ikakva planirana deportacija srpskog stanovništva”. Ocenivši da je Gotovina „jedan od najzaslužnijih za završetak rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini”, Kiho je ukratko izneo istorijat oružanog sukoba u Hrvatskoj – identičan aktuelnim subjektivnim pogledima hrvatske strane na ta zbivanja – što je propratio isečcima iz dokumentarnog filma Bi-Bi-Sija „Dva sata od Londona” na tu temu. Sudija Alfons Ori mu je prigovorio zbog toga napomenuvši da ne zna koliko se tu radi o novinarskom delu, a koliko o stvarnim činjenicama koje služe odbrani optuženog, na šta je Kiho pokušao da objasni kako mu je namera bila da time „ukaže na nesrazmernost uništavanja u Vukovaru i Kninu”.
U nastavku izlaganja advokat Kiho ponovo je izazvao sudiju da interveniše: „Gospodine Kiho, u svome dosadašnjem izlaganju čak ste 25 puta spomenuli prezime Gotovina i isto toliko puta okrenuli leđa sudu. Molim malo poštovanja”, upozorio je sudija Ori.
Glavni napor Gotovininih advokata, naime, jeste u tome da pobiju tvrdnju iz optužnice kako je i prekomerno granatiranje srpskih mesta bilo u funkciji sprovođenja plana o njihovom etničkom čišćenju, odnosno da uvere sudsko veće da takvog prekomernog granatiranja uopšte nije ni bilo, već da se radi o „uobičajenoj vojnoj aktivnosti”. Kao argument potegli su i tvrdnju da prema standardima NATO-a granatiranje Knina nije bilo prekomerno.
I ovaj put ponovljena je već poznata priča da su srpske snage nameravale da zauzmu Bihać i tamo „ponove pokolj koji je „nekoliko nedelja ranije doživelo stanovništvo Srebrenice”, pa je „Oluja” navodno bila i u funkciji sprečavanja takvog razvoja događaja. Kiho je svoje izlaganje zaključio ocenom da je Gotovina „čovek koji je doveo do prekretnice” i koja je te 1995. godine omogućila preduslove za potpisivanje Dejtonskog sporazuma.
Srbi sami otišli
Advokat Luka Mišetić je nastavio s ovakvim tezama, pa se između ostalog ponovo čulo da Hrvatska vojska nije terala Srbe iz Krajine i Hrvatske, već su u stvari oni sami otišli. Za dokaz tome navode se planovi i sprovedene vežbe stanovništva za sklanjanje iz područja borbenih delovanja. Kao glavnog „uterivača straha” Srbima označio je Milana Martića, čime je pokušao da relativizuje navode iz optužnice o smišljenom plašenju srpskog stanovništva od hrvatske strane da bi ga pokrenula u bežanje.
Mišetić je takođe pokušao da uveri sudsko veće kako Hrvatska vojska navodno „nije očekivala da Knin neće biti branjen”, te da Gotovina u stvari nije bio nadležan za bezbednost na području izvođenja borbenih dejstava, jer Vojna policija nije bila pod njegovom komandom. I po njemu „ne postoje nikakvi dokazi” o prekomernom granatiranju Knina i drugih mesta tada nastanjenih Srbima.
Danas su odbranu iznosili samo advokati Ante Gotovine, dok su branitelji Čermaka i Markača najavili da će svoje nastupe ostaviti za fazu postupka koja nastupa kada tužilaštvo završi s iznošenjem svojih dokaza.
-----------------------------------------------------------
Hrvatska finansira odbranu generala
Odbranu trojice hrvatskih generala u Hagu finansijski pomaže hrvatska država, prema ranije donetim odlukama. Tako je u budžetu za ovu godinu predviđen iznos pod stavkom „zastupanje pred međunarodnim sudovima” od 41 milion kuna (oko 5,7 miliona evra). To je, inače, za više od polovine veći iznos nego predviđen za prošlu godinu. Prema izjavi ministra finansija I. Šukera, taj novac je namenjen odbrani generala u Hagu, ali nije objavljeno na koji način će se on deliti šestorici angažovanih advokata.
Radoje Arsenić
-----------------------------------------------------------
General koji je sarađivao sa Amerikancima
Suđenje popularnom hrvatskom generalu Anti Gotovini, koji je predvodio brutalnu operaciju proterivanja Srba iz istočne Hrvatske na kraju balkanskih ratova, rasvetliće verovatno malo poznatu tajnu ulogu Amerike u odlučujućoj hrvatskoj kontraofanzivi protiv Srba, piše „Njujork tajms”.
U tekstu povodom početka suđenja trojici hrvatskih generala pred Haškim tribunalom, američki list navodi da je Gotovina, uz pomoć američkih savetnika, komandovao vojnom operacijom kojom je u leto 1995. prekinuta srpska okupacija istočne Hrvatske i više od 150.000 Srba isterano iz gradova i sela u kojima su živeli generacijama.
Američki vojni savetnici, uključujući penzionisana i aktivna vojna lica, pomogli su u planiranju operacije, a Amerikanci su takođe usmeravali bespilotne letelice iznad borbene zone, koje su hrvatskim snagama blagovremeno obezbeđivale obaveštajne podatke, rekli su hrvatski zvaničnici.
Sjedinjene Države se ne pominju ni u jednoj od optužnica u vezi sa pomenutom operacijom, ali je moguće da će biti otkriveni neki američki izvori i obaveštajne tehnike, kažu pravnici suda u Hagu.
Vašington se živo zainteresovao za ovo suđenje i američke diplomate su dolazile u haški sud da razgovaraju o ovom procesu, rekao je jedan bivši viši tužilac.
U leto 1995, SAD i druge zapadne zemlje tražile su način da ponište značajne vojne uspehe Srba u Bosni i Hrvatskoj kako bi napravile mirovni plan koji može da se sprovede, piše „Tajms”.
Tužioci suda za ratne zločine optužili su Gotovinu i još dvojicu optuženih, generale Ivana Čermaka i Mladena Markača, za zločine kao što su namerno gađanje civilnih ciljeva, dopuštanje nasilnog divljanja vojnika pre akcije i posle nje, zastrašivanje civila i pljačkanje i spaljivanje srpskih kuća.
U uvodnoj izjavi tužilac Alen Tiger je rekao da je više od 350 civila ubijeno u avgustu i septembru 1995, većina ne u žaru borbe, već u znak odmazde.
Sastav odbrambenog tima, sa četiri advokata koji su već imali direktnog iskustva u tribunalu, što dosad nije zabeleženo, ukazuje na važnost ovog procesa za Hrvatsku, u kojoj se trojica generala smatraju herojima.
Branioce predvodi Gregori Kiho, koji je bio glavni američki advokat u Specijalnom sudu u Bagdadu u slučajevima protiv Sadama Huseina i njegovih najviših zvaničnika.
Hrvatska televizija je uživo prenosila suđenje, pa je tužiočevo dugo nabrajanje zločina možda bilo neprijatno, jer su hrvatski nacionalistički mediji dosad opširno izveštavali o srpskim zlodelima, dok su istovremeno ignorisali vesti sa suđenja koje su Hrvate prikazivale u lošem svetlu, zaključuje „Njujork tajms”.
S. R.
[objavljeno: 13/03/2008]
