Izvor: Blic, 26.Maj.2008, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Feniks“ traži život na Marsu

„Feniks", kosmička letelica američke svemirske agencije NASA, bezbedno je sletela preksinoć na severni pol Marsa posle putovanja dugog 680 miliona kilometara koje je trajalo 296 dana.

Po sletanju, „Feniks" je poslao prve, istorijske snimke u okviru ekspedicije potrage za životom na Crvenoj planeti.

Letelica se spustila u zamrznutu tundru Marsa u nedelju uveče, tačno u 23 časa i 53 minuta po Griniču, uz buran aplauz naučnika i inženjera u laboratoriji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << NASA u Pasadeni, u Kaliforniji.

„Feniks se spustio - dobro došli na severnu ravnicu Marsa", objavio je kontrolor leta.

„Feniks" je prva sonda koja se spustila na deo Marsa za koji se veruje da pod površinom krije okean leda. Postojanje vode je osnovni preduslov da se na Marsu začne život, što naučnike kopka već decenijama. „Feniks" će na terenu tragati upravo za tragovima organske materije, odnosno mikroorganizama ili njihovih ostataka iz prošlosti.

„Nećemo moći odmah da odgovorimo na konačno pitanje ima li života na Marsu", kaže Piter Smit, glavni istraživač misije i stručnjak za optiku na Univerzitetu Arizona. Pronaći ćemo ima li u polarnim regionima organskih materija."

Sletanju je prethodio opasan prolazak kroz retku atmosferu planete nakon što je, povučena Marsovom gravitacijom, letelica jurila brzinom od 20.400 kilometara na čas. Tih sedam minuta, koliko je trajao put „Feniksa" kroz atmosferu planete, za naučnike NASA bila je igra nerava, jer je reč o izuzetno složenoj i riskantnoj operaciji: od 15 dosadašnjih pokušaja raznih zemalja da slete na Mars, samo je pet bilo uspešno, zbog čega je nastalo verovanje u „Marsovo prokletstvo".

„Feniks", sonda visine 2,5 metara i težine 350 kilograma, naredna tri meseca će prikupljati i analizirati uzorke zamrznutog tla u potrazi za prisustvom organskih materija. Uzorke će prikupiti robotička ruka duga 2,3 metra, koja će se bukvalno ukopavati u površinu do dubine od 60 centimetara.

Profesor Milan Dimitrijević, naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu, kaže za „Blic" da očekuje da će novi podaci koje će prikupiti „Feniks" ubrzati rad na projektima čiji je cilj da pošalju ljudsku posadu na Crvenu planetu.

„Misije Viking 1 i 2 su nam pre nepunih 30 godina donele prve fotografije sa Marsa, koji je za nas odavno prestao da bude samo tačkica u teleskopu i o kome znamo dosta, ali ni izdaleka dovoljno", objašnjava profesor Dimitrijević.

Administrator NASA Majkl Grifin najavio je u septembru da bi misija sa ljudskom posadom na Mars mogla da ode do 2037, za šta je potrebno 11 milijardi dolara. Evropska kosmička agencija (ESA) ima program „Aurora" koji predviđa let broda sa kosmonautima do 2030. Rusija ima više predloga za letove ljudi na Crvenu planetu u periodu između 2016. i 2020. Jedan bi se realizovao zajedno sa ESA, a koštao bi 20 milijardi dolara, od čega bi Rusija dala 30 odsto. Biomedicinski eksperiment „Mars-500", simuliranje leta čoveka na Mars, Rusi će početi krajem ove godine.

„Feniks" je lansiran 4. avgusta posle dve neuspešne misije NASA. U septembru 1999. „Mars klajmat orbiter" se srušio na planetu zbog navigacijske greške. Nekoliko meseci kasnije letelica NASA, „Polar", izgubljena je blizu južnog pola Marsa.

Operativne misije na Marsu

Misija

dolazak na Mars

cilj

Mars Odisej (SAD)

oktobar 2001.

orbiter

Mars ekspres (EU)

decembar 2003.

orbiter

Spirit (SAD)

januar 2004.

rover

Oportjuniti (SAD)

januar 2004.

rover

Rozeta (EU)

februar 2007.

preletanje

Mars rekonesans (SAD)

mart 2006.

orbiter

Don (SAD)

(lansirana septembra 2007, na putu je za Mars)

Nastavak na Blic...

Radio Televizija Vojvodine: Nakon 680 miliona kilometara "Feniks" se spustio na Mars

Press: ISTORIJSKO SLETANJE