Izvor: Blic, 16.Mar.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fantomska stanica za zaboravne
Nastojeći da spreči obolele od Alchajmerove bolesti da pobegnu iz staračkog doma u Diseldorfu, upravnik Rihard Nojrajter je izmislio fantomsku autobusku stanicu na kojoj oboleli čekaju autobus koji će ih „odvesti kući".
Ismevanje starih, bolesnih ljudi, kako tvrde kritičari jednog sasvim originalnog metoda staračkog doma u Diseldorfu, ili, pak, sredstvo koje će turoban, svakodnevni život bolesnika učiniti lakšim, kako objašnjavaju bolničari? Odgovor na to pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će, verovatno, dati bliska budućnost. U međuvremenu, činjenica je da je starački dom u Diseldorfu izumeo nešto vrlo originalno - fantomske autobuske stanice za obolele od Alchajmerove bolesti, na koje će kobajagi doći autobus i odvesti ih kući.
Novinar nemačke agencije DPA prisustvuje jednoj takvoj sceni. Unezverena starica prolazi hodnikom staračkog doma, usplahireno vičući: „Moram da idem kući! Suprug će mi ubrzo stići! Moram da mu spremim večeru!" Dva bolničara koja joj pomažu čula su to nebrojeno puta. Oni znaju da je njen suprug preminuo pre nekoliko godina i da njena kuća više ne postoji.
Bez obzira na sve to, oni joj, ipak, pomažu da dođe do „autobuske stanice" koja se nalazi tačno ispred staračkog doma. Reč je, naravno, o lažnoj stanici na koju autobusi nikada ne dolaze. Ovaj metod koristi sve veći broj staračkih domova, a cilj je da se oboleli od Alchajmerove bolesti spreče da ne odlutaju nekuda i ne izgube se. Starica će provesti pet minuta čekajući autobus, a potom će zaboraviti da je želela da ide kući.
Posle 15 minuta, drugi bolničar će joj prići i reći joj da je polazak autobusa otkazan i da treba da pođe sa njim zato što će joj ćerka uskoro stići. Upravnik Doma u Diseldorfu Rihard Nojrajter izjavio je nemačkoj agenciji da je prva reakcija rođaka bila da je to ismevanje starih ljudi. No, pošto bolesni od Alchajmerove bolesti žive u nekom svom, posebnom svetu i ne reaguju na racionalna objašnjenja, prema tim ljudima se mora ophoditi u skladu s realnošću u kojoj oni žive, smatra Nojrajter. U domu kojim upravlja Nojrajter žive 82 stare osobe, od kojih oko 70 boluje od demencije.
Ideja o fantomskoj autobuskoj stanici potekla je od Franca Jozefa Gebela, predsednika lokalne humanitarne organizacije „Stari lavovi". „Alternativa bi bila da ih zaključavamo ili 'drogiramo’ sedativima", kaže on.
U staračkom domu postoji pravilo da su stanari tu dobrovoljno i da bolničari ne smeju da ih zatvaraju.
Lažna autobuska stanica omogućava bolsenicima da se osećaju kao normalni ljudi.
Ideju o fantomskoj autobuskoj stanici preuzeli su već i starački domovi u Minhenu, Hamburgu i još nekim manjim gradovima Nemačke.
.jpg)
