Izvor: Vostok.rs, 05.Jan.2012, 20:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Falsifikacija istorije na čileanski način
05.01.2012. -
Diktaturu je zamenio vojni režim. U Čileu je izbio politički skandal nakon što se u školskim udžbenicima promenila ocena perioda vladavine generala Augusta Pinočea. Sad, pod uticajem desničarsko-centralističke vlade zemlje, deca uče da je od 1973. do 1990. godine u Čileu postojao „vojni režim".
Augusto Pinoče je bio jedan od organizatora vojnog prevrata, koji se u Čileu desio 11. septembra 1973. godine. Dobro isplanirana akcija u kojoj su angažovani, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << artiljerija, avijacija i pešadija i danas ostaje najveća unutrašnja vojna operacija. Predsednički dvorac je gađan raketama. Vrlo brzo su učesnici puča zauzeli sve državne ustanove, postojeća vlada Salvadora Aljendea je bila svrgnuta, a oficiri, koji su odbili da podrže prevrat – streljani. Pinoče je postao diktator. Za 17 godina njegove vladavine nastradalo je preko 40 hiljada ljudi, oko 3 hiljade građana je poginulo ili nestalo. S ovakvim tumačenjem njegove delatnosti slaže se većina pravobraniteljskih organizacija, ne slažu se samo predstavnici desničarsko-centrističke vlade zemlje. Po njihovom zalaganju termin „diktatura" je u udžbenicima iz istorije zamenjen „vojnom vladavinom." Ali, šta je vojna vladavina ako nije diktatura – pita se zamenik direktora Instituta za Latinsku Ameriku RAN Boris Martinov.
Ali, šta je vojni režim? Vojni režim je po definiciji diktatura, pošto nije demokratija i ljudi na vlast dolaze putem vojnog prevrata, a to je tako i bilo, u njemu je poginuo zakonito izabrani predsednik. S formalne tačke gledišta – krivo sedi, pravo besedi. To je diktatura!
Od decembra 1974. do marta 1990. godine Pinoče je bio predsednik Čilea i glavni komandant oružanih snaga zemlje. U ovom periodu u zemlji su osnovani vojni tribunali, osnovani su tajni centri mučenja i koncentracionih logora za političke zatvorenike. Stadion „Santjago" u glavnom gradu gde su pogubljivani protivnici režima, još uvek ostaje mesto sveopšte žalosti. Druga stvar su ekonomske reforme koje je Pinoče sprovodio. Niz stručnjaka smatra da je general spasio zemlju od najveće ekonomske krize, građanskog rata i raspada države. Druga je stvar da li je to bio jedini način za spasenje? Najverovatnije da nije...
Događaji u Čileu danas, nakon dvadeset godina, izazivaju još više pitanja i rađaju ogroman broj tumačenja. Međutim, njihov cilj više nije da pronađu istinu koja ne izaziva sumnju istoričara, već politika. Promena naziva „diktature" u „vojnu vladu" je špekulacija iz iste serije. Nastavlja Boris Martinov.
Danas je unutrašnja politička situacija u Čileu daleka od idealnog, tamo ima mnogo nezadovoljnih među studentskim grupama i deo elite je spreman da zaradi poene na protivrečnostima i da odvuče pažnju. Ime Pinočea može da se koristi kako u lokalnim, tako i u ličnim interesima.
Politički skandal, koji je izbio u Čileu je primer sukoba interesa, o kojima govori Boris Martinov. Primer je krasnorečiv, ali nije jedini, - dopunjava reči kolege predsednik Ruskog komiteta za saradnju sa zemljama Latinske Amerike Marina Vasiljeva.
Ponovno razmatranje istorijskih događaja nikada ni do čega dobrog nije dovodilo, istorija je istorija. Ako je svaki put budemo ponovo pisali, verovatno ćemo zaboraviti odakle smo potekli – to je prvo. Čime su se Čileanci rukovodili u ovom slučaju, teško mogu da kažem. A s tačke gledišta toga da danas postoji tendencija ponovnog pisanja istorije – nažalost, ona ne postoji samo u Čileu: svojstvena je priličnom broju istoriografa u Latinskoj Americi.
Treba dodati da ova tendencija ne postoji samo u Latinskoj Americi. 2003. godine Vrhovna rada Ukrajine je donela zakonodavni akt, koji Pomor usled gladi 30-ih godina ocenjuje kao genocid Staljinovog režima nad ukrajinskim narodom. Verovatno su ukrajinski političari zaboravili da je među žrtvama gladi bilo i Rusa, i Kazaha, i mnoštvo drugih naroda, koji su živeli na teritoriji SSSR. Još više čudi što je za genocid tragediju Sovjetskog Saveza priznalo još 26 zemalja, među kojima je i Čile. U ovom rakursu promena sopstvene istorije od strane latinoameričkih političara više ne izgleda tako skandalozno i neočekivano – nije prvi put.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
