Izvor: B92, 14.Okt.2009, 19:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FAO: Raste broj gladnih u svetu
Rim -- Broj gladnih u svetu konstantno raste zbog smanjenja pomoći i investicija u poljoprivredu, a ekonomska kriza doprinela da neuhranjeno bude čak milijardu ljudi.
Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) u svom novom izveštaju upozorila je da ukoliko se trend ne promeni neće biti ostvaren cilj međunarodne zajednice da se prepolovi broj gladnih u svetu do 2015. godine.
U osamdesetim i početkom devedesetih godina prošlog veka načinjeni su veliki pomaci >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u borbi protiv gladi, međutim, 1995. je broj neuhranjenih ponovo počeo da raste i te godine dostigao je 1,02 milijarde zbog visokih cena hrane i globalnih finansijskih potresa.
U junu ove godine broj gladnih ponovo je dostigao milijardu, što znači da je svaki šesti čovek na planeti gladan. Godinu dana ranije gladnih u svetu bilo je 963 miliona.
Najviše gladnih, prema podacima FAO, ima u najgušće naseljenim regionima, azijskom i pacifičkom, gde dostiže 642 miliona, a sledi potsaharska Afrika sa 265 miliona.
"U borbi protiv gladi fokus treba da bude na povećanju proizvodnje hrane", istakao je direktor FAO Žak Diuf dodajući da "poljoprivredi treba dati prioritet a da se dešava upravo suprotno".
Podaci FAO pokazuju da je 1980. godine 17 odsto pomoći koji su prikupili donatori odlazilo u poljoprivredu a da je 2006. taj udeo pao na 3,8 odsto i samo je neznatno povećan u poslednje tri godine.
Smanjenje udela pomoći za poljoprivredu u ukupnoj delom je posledica niskih cena hrane, koje su obeshrabrile ulaganja, a delom povećanja priliva sredstava iz drugih programa, poput oprosta duga ili kontrole populacije, smatraju stručnjaci FAO.
Na to se nadovezao skok cena osnovnih prehrambenih proizvoda u 2007. i 2008. koji je naterao siromašne porodice da prodaju imovinu i smanjuju troškove za hranu, zdravstvo i obrazovanje. U brojnim zemljama prošle godine je bilo i nemira zbog skupe hrane.
Cene hrane potom su se stabilizovale, ali su ostale visoke, posebno u zemljama u razvoju, istakao je Diuf.
U međuvremenu je svetska ekonomska kriza donela rast broja nezaposlenih, pad doznaka koje gastarbajteri šalju svojima i otežan pristup siromašnim zemljama do kreditnih linija za kupovinu hrane.
Hitna pomoć u hrani sada je, prema FAO, potrebna za 30 zemalja od kojih su 20 afričke.
Diuf je kazao i da su lideri u svetu počeli da shvataju značaj povećanja investicija u poljoprivredu.
Tako je na julskom samitu Grupe osam dogovoreno da se sa 20 milijardi dolara pomogne farmerima u siromašnim zemljama da više proizvode umesto da im se šalje pomoć u hrani.
Da bi se to postiglo, siromašnim zemljama biće potrebne 44 milijarde dolara godišnje za pomoć poljoprivredi u poređenju sa 7,9 milijardi sada.
