Izvor: B92, 02.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski ustav i Bog
Brisel -- Pitanje hoće li se Bog i sistem vrednosti koji proizlazi iz religije naći u Evropskom ustavu, izazvalo je i još izaziva jednu od najžešćih rasprava ne samo unutar Konvencije za budućnost Evrope, nego i u parlamentima 25 zemalja, koliko će ih činiti blok Unije sledeće godine. U preambuli Ustava spominju se i stari Grci i Rimljani i mislioci epohe prosvetiteljstva, ali nema ni slova niti o Bogu, niti o hrišćanstvu, niti o religiji u celini.
Međutim, šef Konvencije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za budućnost Europe, Valeri Žiskar d'Esten, smatrao je da dokument treba biti u što je moguće većoj meri "pluralistički". Zagovornici spominjanja Boga ne vide zašto bi spominjanje religijskog nasleđa bilo uvredljivo. Bivši francuski predsednik, koji predsedava Konvencijom, ipak je "ugurao" u preambulu vrlo važan period evropske historije, ali izrazito francuskog porekla i karaktera - prosvetiteljstvo. Mnogi se pitaju zašto prosvetiteljstvo, a ne vekovi hrišćanstva ili učestvovanje jevrejske i muslimanske religiozne misli i prakse.
Jedino što liči na religiozno u preambuli Ustava jeste da je "u nasleđu Evrope postojao duhovni impuls". Ali, to ne zadovoljava hrišćanske demokrate, brojnu grupu u evropskim parlamentima, koji se bore da se religija ipak spomene u Ustavu, na način koji podrazumeva učestvovanje jevrejske i muslimanske zajednice.
Protivnici smatraju da Bogu nije mesto u Preambuli Ustava, nego isključivo u privatnoj sferi ljudskog života, i misle da su zagovornici spominjanja Boga u Ustavu Evrope podigli buku ni oko čega. Ali, ova debata još će trajati.
