Izvor: Danas, 29.Okt.2015, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski san, ipak, nije mrtav
Beograd - Globalna ekonomska kriza, čije posledice su i dalje jasno vidljive, kao i sve izraženiji izazovi koji se odnose na prevazilaženje problema u vezi sa pojačanim prilivom izbeglica i migranata dovode u pitanje principe solidarnosti i jednakosti, konstatovali su učesnici konferencije "Socijalna Evropa - između vizije i stvarnosti", održane u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert iz Beograda i Međunarodnog centra Ulof Palme iz Stokholma. Iako govornici iz Srbije i inostranstva nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << krili nezadovoljstvo stanjem na Starom kontinentu, saglasili su se u oceni da je "evropski san" moguće očuvati i za buduće generacije.
Hajnc Albert Hutmaher, direktor Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu, istakao je da je u EU nužno očuvati socijalnu dimenziju. "U Evropi se primenjuju mere štednje, u mnogim državama je povećana stopa nezaposlenosti... Stoga, u debatama se često navodi da je Evropa postala udaljenija od svakodnevnog života i ljudi... Istovremeno, postavlja se pitanje kakvu vrstu Evrope želimo da izgradimo", kazao je Hutmaher.
Johan Šmit, programski menadžer za Zapadni Balkan u MC Ulof Palme, naveo je da izbeglice sa Bliskog istoka doživljavaju Švedsku i Nemačku kao obećane zemlje, ali da se čak i u takvim otvorenim društvima krše principi solidarnosti, uz opasku da se u Švedskoj, recimo, govori o smanjenju budžetskih davanja za migrante. Ana Dijamantopolu, predsednica Mreže za reforme u Grčkoj i Evropi iz Atine, kazala je da ne čudi što izbeglice žele u Evropu, a ne na druga mesta, jer "evropski san i dalje postoji". "Evropa je i dalje socijalno najodgovornija, ali, naravno, nismo zadovoljni, moramo da idemo napred i povezujemo se u većoj meri.
Zita Gurmai, predsednica ženske organizacije Partije evropskih socijalista, rekla je da migranti i dalje veruju u "evropski san", ali da se dolaskom u Evropu suočavaju sa potpuno drukčijim okolnostima. "Problem je i što ne možemo jasno da vidimo ko su socijaldemokrate, a ko nisu. Imamo krizu vrednosti u EU, što koriste Orban i slični. Zato je potrebno da edukujemo ljude, i preko medija, a potrebno je i proširenje EU. Dakle, nije fer izjava predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da neće biti proširenja u narednih pet godina", poručila je ova mađarska političarka.
Mejer: Kriza identiteta EU
Hening Mejer, urednik portala Social Europe iz Londona, za koji piše između ostalih i čuveni francuski ekonomista Toma Piketi, ocenio je da bi pojam "socijalna Evropa" trebalo da se odnosi na niz različitih socijalnih modela koji bi funkcionisali u okviru istog regulatornog sistema, ali da ne postoji politički mehanizam na nivou EU koji bi omogućavao uspostavljanje takvih modela. Prema njegovom mišljenju, mere štednje nisu dale efekte i kriza u Evropi nije prevaziđena. "Izbeglička kriza ima veze i sa krizom identiteta EU", smatra Mejer.
Socijalna Evropa nije pala s neba
Drugi panel na konferenciji bio je posvećen evropskom socijalnom modelu iz ugla radničkog pokreta. Peter Sedenek, savetnik iz Evropske konfederacije sindikata, upozorio je na trend fragmentacije sindikata, "umesto pluralizma", jer se na taj način stvara sve veći prostor za politička uplitanja, Branislav Čanak, predsednik UGS "Nezavisnost", istakao je da "socijalna Evropa" nije pala sa neba, već da je "refleksija prošlosti", odnosno pouka iz Drugog svetskog rata da "siromaštvo proizvodi tragedije". Zoran Mihajlović, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije, konstatovao je da socijalna Evropa nije više ono za šta smo se u početku zalagali, te da je ekonomska kriza doprinela pojavi neoliberalnog koncepta.
