Izvor: Politika, 19.Apr.2011, 23:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropski marš

Uprkos podsećanjima na strahotnu prošlost, neonacizam ponovo oživljava u Evropi

Neonacizam doživljava procvat širom Evrope. Uprkos podsećanjima na strahotnu prošlost, dokumentima, filmovima i serijama, uprkos opomenama, školskim štivima i zakonskim zabranama – zlo ponovo preti.

Ne radi se o apstraktnom pojmu koji opisuje ponašanje ili verovanja jedne supkulture. Neonacisti ne žive u podzemlju, ne izlaze iz svojih skrovišta kada padne noć. Oni su učitelji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kompjuterski eksperti, prodavci, muzičari... Mogu da budu naše kolege, susedi.

Posredni i neposredni uticaj neonacističkih organizacija raste od Holandije i Belgije, preko „desničarskog bastiona” srednje Evrope – Austrije, Mađarske, Češke i Slovačke – do Balkana.

Sve je više parlamenata u čijim sazivima sede ultradesničari koji su na funkciju dospeli uz podršku neonacista.

U Francuskoj su neonacističke organizacije zabranjene, ali mnoge se legalno kriju iza registrovanih ultradesnih grupacija poput Trećeg puta ili Novog otpora koji nastupa pod sloganom „Manje leftizma! Više fašizma!”.

U Italiji nacističkoj ideologiji bliske organizacije već decenijama opstaju kao parlamentarne stranke.

U Nemačkoj je po završetku rata, pod nadzorom saveznika, izvršena striktna „denacifikacija”, ali posle ujedinjenja 1990. neonacističke grupe dobijale su sve više pristalica, posebno među mladima iz bivše DDR koji su negovali omrazu prema komunizmu i averziju prema Slovenima – posebno Poljacima – ili Turcima.

Kako je proizvodnja nacističkog propagandnog materijala zabranjena, uvozi se iz SAD, Skandinavije, Mađarske ili Italije. Izmišljaju se novi simboli koji asociraju na svastiku.

Najjača stranka kojoj se pripisuje ova orijentacija jeste Nacionalna demokratska partija. Mnoge grupe koje isplivaju na površinu zabranjene su, ali stalno se stvaraju nove.

Britanski neonacisti predstavljaju širok front stranaka koje su pre svega usmerene na „čišćenje” društva od drugih etničkih i verskih grupa. Britanska nacionalna partija Hitlerovog obožavaoca Džona Tindala, koja otvoreno poriče Holokaust, predvodi listu od najmanje desetak takvih stranaka – ideološke dece Britanske unije fašista i nacionalsocijalista sera Osvalda Mozlija koja je zabranjena 1940.

U Bugarskoj je registrovano pet stranaka neonacističke orijentacije, u Grčkoj dve: Krisi avji (Zlatna zora) i Mavros Krinos.

U Slovačkoj su pripadnici neonacističke grupe Slovenska pospolitost angažovani u obračunima sa Romima, a prošle godine su u Bratislavi sprečili održavanje prve parade LGBT populacije. Slave Hitlerovog zamenika Rudolfa Hesa, a u Novom Sadu su ruku pod ruku sa srpskim neonacistima obeležavali godišnjicu rođenja Hajnriha Himlera.

U mađarskom parlamentu otvoreno neofašistička stranka Jobik, poznata po podršci ideji gradnje koncentracionih logora za mađarske Rome, partner je vladajućeg Fidesa premijera Viktora Orbana. Izveštaji govore da postoji najmanje osam tajnih logora za stalnu obuku neonacista, uključujući i onaj ekstremnog Mađarskog nacionalnog fronta, namenjen kandidatima koji dokažu da nisu jevrejskog ili romskog porekla. Vizentalov centar upozorava da Mađarska „tone u ambis rasne mržnje”.

U susednoj Austriji, Hitlerovoj domovini u kojoj je u vreme fašizma bilo registrovano 500.000 nacista, Partija slobode Hajnca Kristijana Štrahea uspinje se ka političkom vrhu zahvaljujući raznim neonacističkim udruženjima građana. Neonacisti lajt bi prema ispitivanjima javnog mnjenja danas osvojili preko 40 odsto glasova – obnavljajući mučna sećanja na uspon nacista tridesetih godina prošlog veka.

U Belgiji od 2004. dominira neonacistička organizacija „Krv, zemlja, čast i odanost” koja se često sukobljava sa snagama reda.

B. J.

-------------------------------------------

Od neo­na­ci­sta, sa mr­žnjom

Oži­ve­li su i po­no­vo di­žu gla­vu. Spre­ma­ju se da da­nas sla­ve ro­đen­dan Adol­fa Hi­tle­ra.

Pre jed­ne de­ce­ni­je mla­di sa ul­tra­de­sni­ce bi­li su „na­ci-gu­bit­ni­ci”. Da­nas je, ka­žu, „sa­svim OK bi­ti na­ci­sta”. Nji­ho­vi iz­bor­ni re­zul­ta­ti to po­tvr­đu­ju: sti­gla je no­va ge­ne­ra­ci­ja mla­dih obra­zo­va­nih neo­na­ci-ak­ti­vi­sta sprem­nih da pre­u­zmu du­žno­sti.

Pro­da­ju si-di­je­ve na ko­ji­ma pla­vo­ko­se de­voj­či­ce umil­no pe­va­ju o su­pre­ma­ci­ji be­le ra­se. Kre­i­ra­ju vi­deo-igri­ce u ko­ji­ma je oba­ve­zno ubi­ti sva­kog tam­ne pu­ti. Štam­pa­ju ma­ji­ce sa krip­to-po­ru­ka­ma. Ga­bri­je­le Adi­nol­fi, osni­vač ita­li­jan­ske neo­na­ci­stič­ke gru­pe Ter­ca po­si­zi­o­ne, tre­ća po­zi­ci­ja, ja­sno ka­že: „Je­di­ni na­čin da da­nas bu­de­te fa­ši­sta je­ste da bu­de prag­ma­tič­ni.”

Ima­ju sa­vr­še­nu ko­man­du nad ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma 21. ve­ka. Od In­ter­ne­ta do kon­ce­ra­ta. Neo­na­ci mu­zič­ka fir­ma Pan­cer­fa­ust re­kords uspe­šno po­slu­je pod slo­ga­nom: „Mi ne sa­mo da za­ba­vlja­mo de­cu ra­si­ste, mi ih pra­vi­mo.”

Ne ve­ru­ju me­di­ji­ma i for­mi­ra­ju sop­stve­ne pres-agen­ci­je i saj­to­ve ka­ko bi ši­ri­li svo­je ide­je mr­žnje, ra­si­zma, ho­mo­fo­bi­je, an­ti­se­mi­ti­zma...

Oni su Nem­ci, Bri­tan­ci, Ru­mu­ni, Fran­cu­zi, Ru­si, Ita­li­ja­ni, Šve­đa­ni... Eks­trem­na de­sni­ca po­sta­la je vo­de­ća po­li­tič­ka sna­ga me­đu oni­ma od 15 do 30 go­di­na u Ho­lan­di­ji, Austri­ji i Re­pu­bli­ci Če­škoj. Nji­hov uti­caj ra­ste.

Iako su neo­na­ci­stič­ki sim­bo­li u mno­gim ze­mlja­ma za­bra­nje­ni, nor­me, vred­no­sti, ve­ro­va­nja i ci­lje­vi ove sup­kul­tu­re po­sta­ju glo­bal­ni fe­no­men sa ra­stu­ćim bro­jem me­đu­sob­no po­ve­za­nih i or­ga­ni­zo­va­nih gru­pa.

Neo­na­ci­sti ima­ju naj­ma­nje če­ti­ri ve­li­ke me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je či­je se član­stvo u Evro­pi pro­ce­nju­je na mi­li­on lju­di.

Već du­že od de­ce­ni­je auto­bu­si­ma iz svih kra­je­va Evro­pe do­la­ze u Dre­zden ka­ko bi go­di­šnji­ce sa­ve­znič­kog bom­bar­do­va­nja 13. fe­bru­a­ra 1945. zlo­u­po­tre­bi­li za glo­ri­fi­ko­va­nje na­ci­stič­kog Tre­ćeg raj­ha i pro­tu­ra­nje te­ze da „ni­jed­na stra­na ni­je bi­la ma­nje ne­hu­ma­na od dru­ge”. Če­ški neo­na­ci­sti i šved­ski fa­ši­sti dra­gi su go­sti na fe­sti­va­li­ma ko­je or­ga­ni­zu­je Bri­tan­ska na­ci­o­nal­na par­ti­ja. Ovog mar­ta mar­ši­ra­li su u Vil­nju­su u Da­nu ne­za­vi­sno­sti Li­tva­ni­je.

U Ame­ri­ci je utvr­đe­no po­sto­ja­nje 158 ak­tiv­nih neo­na­ci­stič­kih gru­pa sa hi­lja­da­ma čla­no­va i de­se­ti­na­ma hi­lja­da sim­pa­ti­ze­ra. Po Či­leu skr­na­ve si­na­go­ge i je­vrej­ska gro­blja.

Hi­tle­ro­vo sled­be­ni­ci usu­di­li su se da se po­ja­ve čak i u Izra­e­lu, ne oba­zi­ru­ći se na šest mi­li­o­na Je­vre­ja ko­je su nji­ho­vi ido­li po­bi­li to­kom Ho­lo­ka­u­sta.

Bo­ško Jak­šić

objavljeno: 20.04.2011.

Nastavak na Politika...