Izvor: Blic, 17.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropske 'koktel sankcije'
Evropske 'koktel sankcije'
Svake godine, na dan pada Bastilje, francuski ambasador u Havani priređuje svečani prijem u svojoj prostranoj kući, sagrađenoj u mediteranskom stilu, u zapadnom predgrađu prestonice. To je obično veoma popularan događaj. Zvanice mogu da računaju na jedno: posluženo vino je daleko bolje nego bilo gde na Kubi. I slično svim ovdašnjim prijemima, to je retka prilika da se zaviri u način života koji su pripadnici malobrojnog privilegovanog staleža >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vodili u Havani pre ‘50-ih godina XX veka. Osoblje odeveno u besprekorne lanene uniforme, brižljivo pripremljeni kokteli, elegantno obučene zvanice i sve u tom stilu. Ove godine, međutim, atmosfera je bila sasvim drugačija. Dan Bastilje se našao u žiži diplomatskog spora između Evropske unije i Kube.
Sve je počelo nakon što su kubanske vlasti nedavno uhapsile i osudile na duge kazne zatvora 75 političkih disidenata, a zatim pogubile trojicu otmičara.
EU je u junu izrazila svoj revolt i najavila različite sankcije. Otkazane su sve posete visokih vladinih funkcionera. Preispituje se kulturna razmena. Međutim, potez koji je možda najviše razbesneo kubansku vladu odnosi se na spisak gostiju na prijemima EU.
Sve ambasade članica Evropske unije su u znak protesta donele odluku da pozivaju kubanske disidente na prijeme povodom svojih nacionalnih praznika. Tako se među diplomatama, novinarima i stranim gostima koji su pijuckali dobro belo vino u bašti francuske ambasade našlo i pet-šest kubanskih disedenata. A čak 400 zvanica se uopšte nije pojavilo. Svi, osim jednog ili dvojice Kubanaca, zaključili su da je sigurnije da ostanu kod kuće. Kubanski 'koktel-rat', ili 'sukob zakuski', kako je već šaljivo nazvan, možda izgleda trivijalno u kontekstu šireg problema. Međutim, tu postoji jedan ozbiljan aspekt.
'Kubanska vlada želi da svet na nas gleda kao na ‘neosobe’, kao na ljude koji su totalno irelevantni', izjavio je disident Rene Gomes na prijemu kod francuskog ambasadora. 'Ali, time što nas pozivaju na ovakve događaje, evropske vlade dokazuju da to nije istina.'
Kubanska vlada optužuje evropske vlade da ima dvostruke aršine. 'Takva politika predstavlja uvredu za kubanski narod', izjavio je Anhel Dalmau, kubanski ministar odgovoran za odnose sa Evropom. 'Da li li bi pozvali disidente na prijem u Kini?', pita se on.
Posledica diplomatskih čarki Kube i Evrope se ogleda u tome što ambasadori EU koji pozivaju kubanske disidente na svoje prijeme neće dobijati pozivnicu za zvanične događaje na Kubi. Stiče se utisak da će se razdor između Kube i EU, njenog najvećeg trgovinskog partnera, neminovno proširiti. Posledice po disidente koji odlaze na te prijeme mogle bi biti mnogo surovije.
Protivnici Fidela Kastra odavno znaju da se odlazak na piće sa američkim diplomatom ovde smatra rizičnom rabotom. Sada su upozoreni da je odlazak na koktel sa Evropljaninom podjednako opasan. CDC/JS Nepobedivi Kastro
Kastro je rođen 1926. godine. Dobio je jezuitsko obrazovanje pre nego što se upisao na Univerzitet u Havani, na kome je doktorirao pravo. Kao advokat, posvetio se pomaganju siromašnima. Kastro se pridružio oružanom ustanku protiv Batistinog režima nakon što mu nije pošlo za rukom da ubedi sud da je Batista prekršio ustav zemlje. Postao je neprijatelj SAD zbog toga što je nacionalizovao američku imovinu. Navodno je preživeo 600 atentata koje je protiv njega organizovala CIA.
