Izvor: Politika, 27.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska uzbuna zbog neonacista
EU pozvana da se razračuna sa ekstremnom desnicom
ANALIZA VESTI
Nezadrživo rastući broj (neo)nacističkih i rasističkih izgreda širom Nemačke uslovio je pokretanje inicijative za izricanje zabrane rada Nacionaldemokratskoj partiji Nemačke (NPD).
Zahtev je podneo šef nemačkih socijaldemokrata Kurt Bek, pošto je Sebastijan Edati, predsedavajući Komisije unutrašnjih poslova u Bundestagu, saopštio da ima dovoljno dokaznog materijala koji bi opravdao ovakav >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potez. Dokazi, istini na volju, ne svedoče o umešanosti nacističke stranke u neki od desetak hiljada registrovanih izgreda ekstremne desnice godišnje. Ističe se, međutim, da i sam status legalne političke stranke motiviše simpatizere NPD-a na provokacije.
Pokretači inicijative dobili su podršku iz Brisela – od Franka Fratinija, potpredsednika Evropske komisije. Ističući da aktivnosti ekstremne desnice uzimaju sve više maha u Evropi, pre svega mržnja prema strancima i rasizam, Fratini je rekao: "Jasno bih nedvosmisleno pozdravio korake koji bi doveli do izricanja zabrane rada NPD-u".
Dva događaja iz minule nedelje uticala su na preobražaj do sada jalove rasprave. Na izveštaje o hajci na osam došljaka iz Indije, u istočnonemačkom Migelnu, i o detaljima policijske istrage – niko od pedesetak nemačkih izgrednika nije uhapšen, ali je povedena istraga protiv Indijaca, zbog navodne pretnje prisutnim neonacistima – nadovezala se vest o rasističkom incidentu u gradiću Guntersblumu kraj Majnca. Policija je, sa zakašnjenjem, saopštila da je šest pripadnika radikalne desnice napalo dvojicu Afrikanaca na vinskom vašaru, uzvikujući: "Stopićemo crnje".
Obelodanjivanje zataškanog incidenta u Podrajnju-Falačkoj ukazalo je na besmislenost argumenata – rasizam i ksenofobija šire se na istoku, ne u zapadnom delu – pa je većina stranaka najavila da će podržati zahtev. Od Zelenih je stiglo odgovarajuće obaveštenje. U podršku Lafontenove Levice se ne sumnja, ni u najave podrške jednog broja demohrišćanskih poslanika. Većinski, međutim, demohrišćani, pre svih kancelar Angela Merkel i kancelarski ministar Tomas de Mezijer, ističu da bi "proterivanje NPD-a u ilegalu" otežalo nadzor neonacista.
Uz argumente, kojima se ukazuje na neophodnost pružanja podstreka ekstremnoj desnici da prihvati načela demokratske politike, ističe se ustavna problematika. Podseća se na pokušaj izricanja zabrane koji je 2003. godine osujetio Savezni ustavni sud – među sudijama nije postojala dvotrećinska saglasnost o izricanju takve mere.
Od gospođe Merkel i sledbenika, ipak, očekuje se da "zdušno" podrže inicijativu – posle jučerašnjeg apela potpredsednika Evropske komisije.
Obrazlažući svoj istup, Fratini je istakao: "Nemačka se svrstava među pet evropskih zemalja u kojima je skretanje na krajnje desni politički kolosek evidentnije nego drugde".
Nekažnjeni, ili blago sankcionisani ekstremizam, pre svega zdesna, utiče na rast radikalizma u Evropi, ističu zapadni komentatori, pominjući "evropski virus". Virus pogađa zemlje u kojima se široki slojevi stanovništva suočavaju sa padom standarda i podrezivanjem socijalnih prava. Od Nemačke, preko Italije, Francuske, Danske, Holandije, do Austrije.
"Svedoci smo buđenja latentnog nacizma", istaknuto je u Dokumentacionom arhivu austrijskog pokreta otpora (nacizmu i neonacizmu) u Beču. Ukazano je na raspravu koja se vodi u Mauterndorfu u salcburškoj regiji Lungau – da li bi Hermanu Geringu trebalo oduzeti titulu počasnog građanina. Gornjoaustrijsko selo Hazlah nema takav problem – odlukom meštana prošle godine je oduzeta titula počasnog građanina – Adolfu Hitleru.
Situacija nije bolja ni u državama bivšeg evropskog istoka. U Mađarskoj se formirala paravojna "Mađarska garda". Njen moto glasi: "Mađarstvo bez samoodbrane bilo bi izloženo napadima celog sveta". U Bugarskoj su pogromi protiv Roma sve učestaliji. Nedavno je grupa "pravih Bugara" pretukla do smrti jednog romskog dečaka. Nacionalisti su istakli da je ovo početak rasne borbe – najavili su osnivanje "anticiganske milicije", po ugledu na Kju-kluks-klan. Slične pojave registrovane su u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Rumuniji.
Ipak, zapadu i istoku jedno je zajedničko – političari i organi bezbednosti skloni su zataškavanju, skrivanju istine, zarad spasavanja sopstvenog ugleda i ugleda zemlje, ali i zbog (ne)skrivenih simpatija prema počiniocima.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 27.08.2007.]
