Izvor: Deutsche Welle, 05.Dec.2021, 12:44
Evropska komisija na meti kritika zbog prava na azil
Predlog Evropske komisije kojim se ograničava pravo na azil na granicama prema Belorusiji nailazi na oštre kritike. U međuvremenu je u Poljskoj stupio na snagu sporni Zakon o zaštiti granice.
„Mi smo jedna porodica. Kada je jedan od nas napadnut, onda su svi drugi uz njega", izjavio je Margaritis Šinas, potpredsednik Evropske komisije (EK) koji je zajedno s poverenicom za migracije, Jilvom Johanson, predstavio predlog da se privremeno, na 6 meseci, na granicama prema Belorusiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << ukine evropsko pravo. On je istakao da Evropski ugovori dopuštaju primenu „vanrednih mera u vanrednim situacijama" poput ove.
Prema tom predlogu, izbeglice bi mogle da se zadrže do 16 sedmica u zatvoreneim kampovima na granici, kako bi se sproveo produženi postupak za dodelu azila. Rok za registraciju migranata bio bi produžen na četiri sedmice, a izričito bi bile dopuštene brže deportacije.
Dvojno državljanstvo, spajanje porodica za izbeglice i više mogućnosti za dobijanje viza – to su samo neka od obećanja koja su dale stranke nove nemačke vladajuće koalicije.
U pokušaju da gumenim čamcem pređu Lamanš iz Francuske ka Velikoj Britaniji, u sredu uveče utopilo se 27 ljudi. Mnogo je krivaca za tu tragediju, ukazuje novinarka DW Barbara Vezel.
U debati u Evropskom parlamentu situacija na belorusko-poljskoj granici definisana je kao „napad”. Skoro niko ne govori o humanitarnoj krizi. „Evropa će se odlučno braniti”, kaže predsednica Evropske komisije.
Sebastijan Leber je hteo da piše o migrantima koji iz BiH prelaze u Hrvatsku. Ali, hrvatska policija ga je privela i optužila za krijumčarenje ljudi. Besmislica, kaže novinar, i opisuje dan u pritvoru i „proces“.
Beloruski vlastodržac Aleksandar Lukašenko ponovo je zatražio od Nemačke da primi dve hiljade migranata, a da Minsk veći broj vrati u zemlje porekla. Situacija na granici je kritična.
Šinas kaže da bi ministri unutrašnjih poslova EU mogli da usvoje taj predlog već sledeće sedmice i to bez saglasnosti Evropskog parlamenta (EP).
Kritika iz Evropskog parlamenta
Upravo odande je odmah stigla kritika. „Takav restriktivni postupak s evropskim i međunarodnim obavezama iz prava azila je neprihvatljiv, posebno zbog sve manjeg broja potražilaca azila na granici EU prema Belorusiji", napisala je Birgit Zipel, portparolka socijaldemokratskog kluba poslanika u EP.
I Šinas i Johanson su priznali da se situacija na granici sa Belorusijom smiruje. No nisu odgovorili na pitanje zašto još uvek žele ograničenje prava izbeglica.
Erih Markvard je u ime Zelenih u EP izjavio: „Pitanje je da li će EK uopšte uspeti da vrati duh u bocu nakon što je 18 meseci samo posmatrala sistematska kršenja ljudskih prava onih koji traže zaštitu."
Brisel odobrava ponašanje Poljske?
Poljska granična policija proteklih meseci je redovno objavljivala koliko je izbeglica dnevno vraćala na teritoriju susedne zemlje (pušbek) što je praksa koja je zabranja međunarodnim pravom - a da Brisel ni jednom zbog toga nije kritikovao vladu u Varšavi.
Osim toga, poljska vlada i dalje onemogućava slobodno novinarsko izveštavanje s lica mesta i pristup humanitarnim organizacijama granici.
U Poljskoj je u sredu (1.12.) na snagu stupio po hitnom postupku usvojeni Zakon o zaštiti granice kojim se legalizuju postojeća ograničenja. Tako ministar unutrašnjih poslova može zabraniti pristup granici i odrediti zabranjenu zonu široku 15 kilometara, čime se praktički stvara prostor u kojem ne važe zakoni.
Granica između Poljske i Belorusije
Čini se da Brisel naknadno opravdava praksu o kojoj se već izveštavalo i iz Hrvatske i Bugarske - i koja je zabranjena. Do promene mišljenja u Evropskoj komisiji nije dovela ni oštra kritika poverenika UN za izbeglice koji je nedavno posetio Evropski parlament.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu
.jpg)
