Izvor: S media, 29.Maj.2010, 18:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropska dužnička kriza stigla do Azije

Evropska dužnička kriza se širi u koncentričnim krugovima na druge regije, i bez obzira na uveravanja ekonomista o "neinfektivnom" karakteru, problemi Starog kontinenta se već negativno odražavaju i na azijsku poslovnu klimu.

Biznismeni Singapura su od početka godine za 72 odsto smanjili zahteve za dobijanje novih kredita vezanih za proširenje poslovanja, zbog strahovanja od manjih porudžbina evropskih potrošsača. Mada je i u drugim zemljama zabeležen pad povlačenja >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pozajmica, najveća žrtva evropskih problema van EU svakako će biti Kina.

Azija je pomogla svetskoj ekonomiji da se trgne posle recesije, ali upravo bi ona mogla u prvom redu da nastrada zbog evropskih problema, obzirom da ova regija, ostvarujući lavovski deo prihoda od izvoza u razvijene zemlje, u većoj meri od ostalih zavisi od stanja svetske trgovine.

Slabljenje evra, za 14 odsto od početka godine, snizilo je konkurentnost azijske robe na tržištima evropskog kontinenta, izazvavši pogoršanje poslovne klime u regionu, o čemu svedoči stav singapurskih biznismena koji ne žele nove kredite za proširenje poslovanja.

Visina kredita odobrenih u Singapuru od početka ove godine opala je za 72 odsto u odnosu na isti period lane, prenosi agencija Blumberg. Dok su u prvom kvartalu 2009. godine lokalni biznismeni povukli 6,5 milijardi dolara kredita, od početka 2010. godine visina kredita je tek 1,8 milijardi.

Ekonomija Singapura je u visokoj zavisnosti od izvoza robe, posebno kućne elektronike, informacijskih tehnologija, farmacije. Trgovinske veze ove azijske državice su dobro diversifikovane, tako da stanje poslovne klime u njoj predstavlja svojevrsni indikator stanja u svetskoj trgovini.

Biznismeni singapurskih suseda, takodje, ne mogu da se pohvale optimizmom po pitanju tražnje svojih proizvoda u Evropi. U Australiji i Indoneziji je broj zahteva za kreditima smanjen za 17, odnosno 18 odsto.

"Većina velikih korporacija ovog regiona izvozi robu u Evropu i SAD, gde opada platežna sposobnost i tražnja. U takvim uslovima je nerazumno ulagati u razvoj proizvodnje i pokretanje novih kapitalnih projekata, zbog čega korporacije sve manje privlače pozajmice", smatra predsednik azijske podružnice "Credi Agrikol" Atul Sohdi.

Visina kredita koje su povukli privrednici u Kini, najvećoj ekonomiji Azije, takodje je katastrofalno opala u prvom tromesečju ove godine, za 76 odsto u odnosu na isti period lane, što se, medjutim, objašnjava nastojanjem države da spreči pregrevanje ekonomje.

Kina je, medjutim, takodje pod uticajem problema na evropskom kontinentu. Ekonomsita "Čadam hausa" Vanesa Rosi smatra da kriza u Evropi donosi Kini "buket problema", od pada izvoza i slabije rentabilnosti izvoznih isporuka zbog povećanja vrednosti juana u odnosu na korpu vodećih valuta, što donosi kreditne rizike za lokalni biznis.

"Sem toga, samo obezvredjivanje evra garantuje Kini gubitak tri do pet odsto deviznih rezervi" smatra Rosi.

Agencija koja upravlja deviznim rezervama Kine u iznosu od 2,5 biliona dolara, ovih dana je, medjutim, bila prinudjena da odbaci izveštaje medija da revidira odluku o posedovanju evropskih državnih obveznica i izrazila je uverenje da će Evropa ponovo uspostaviti svoju finansijsku stabilnost.

Kineska Državna uprava za devizne rezerve (SAFE) je povodom izveštaja londonskog lista "Fajnenšel tajms" (FT) saopštila da su te vesti bez osnova i da je evropsko tržište bilo i biće jedno od najvažnijih investicionih tržišta za tu Upravu", prenela je agencija AP.

FT je citirajući neimenovane izvore objavio da su se zvaničnici uprave SAFE nedavno susreli sa stranim bankarima kako bi razgovarali o obveznicama koje su izdale članice evrozone. Ta vest je rezultovala padom vrednosti evra i američkih akcija na berzi u Njujorku.

Sastav kineskih deviznih rezervi je tajna, ali stručnjaci smatraju da se one sastoje od 70 odsto obveznica američke vlade u dolarima, dok je ostatak u evrima, a tek veoma mali deo u japanskim jenima. Procenjuje se da udeo u evrima iznosi nešto više od 600 milijardi dolara.

SAFE je u saopštenju za štampu, takodje, izrazila uverenje da će Evropa uz medjunarodnu pomoć povratiti "stabilnost i zdravi razvoj" svog finansijskog tržišta.

Vera Zdravković

Nastavak na S media...

SEEbiz.eu: Povećanje vrednosti juana u odnosu na evro donosi kreditne rizike za biznis